Šta raditi u vinogradu u zimskom periodu

Ilustracija: Vinograd u jesen, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: Vinograd u jesen, foto: Svetlana Kovačević

Nakon berbe vinograda u periodu novembar – februar obavljaju se mere kojim direktno utičemo na rod iduće godine. Po važnosti možemo istaći da su najbitniji: jesenja duboka obrada zemljišta, jesenje đubrenje, zaštita čokota od niskih temperatura i rezidba vinove loze.

U cilju popravke fizičkih i hemiskih osobina i popravke vodno vazdušnog režima zemljišta kao i uništavanja štetnih korova i štetočina izvodi se jesenja duboka obrada zemljišta. Optimalno vreme bi bilo nakon prestanka kretanja sokova u čokotu a pre pojave zimskih mrazeva. Koren vinove loze razvija se duboko i zahvaljujući tome ona opstaje na raznim tipovima zemljišta. Na suvljim zemljištima korenov sistem je na većim dubinama, pa je preporučljiva dublja obrada zemljišta ( 20-25 cm), suprotno tome gde ima više vlage plića obrada ( 15-20 cm).

Ilustracija: Vinograd, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: Vinograd u jesen, foto: Svetlana Kovačević

Rastresanjem dubljih slojeva preseca se koren vinove loze i tako pospešuje njegovo grananje i upijajuća moć. U zavisnosti od konfiguracije terena i mogućnosti u zasadima vinove loze duboku obradu možemo izvesti raznim plugovima ili podrivačima.

Zasadi vinove loze u redovnoj proizvodnji zahtevaju redovnu i pravilnu ishranu.

Poželjno bi bilo odraditi agrohemisku analizu zemljišta svake 3-4 godine, koja će nam dati sigurne podatke o plodnosti zemljišta. Redovnim đubrenjem nadoknadiće se nedostajuće količine organskih i mineralnih hraniva.

Od organskih đubriva primenjuje se stajnjak , kompost,treset, zelenišno đubrivo. Za poravku sadržaja humusa za jedan odsto na dubini od 30 cm, neophodno je meliorativnim đubrenjem uneti bar 40 – 60 t stajnjaka po hektaru.U zavisnosti od načina primene đubrenje se može obaviti u jarkovima ili cele površine zemljišta u vinogradu, nakon čega se vrši zatrpavanje i zaoravanje plugovima.

U primeni pokazala su se pogodna mineralna đubriva koje karakteriše laka rastvorljivost, pristupačnost biljci i visoka koncetracija.

Za jesenje đubrenje pogodna su đubriva sa odnosom hraniva 1: 2: 3 koja se primenjuju u jesen i proleće pre kretanje vegetacije, pre duboke obrade zemljišta kao i pomoću depozitora.