U našim krajevima bosiljak opravdano važi za lekovitu i „svetu“ biljku. Bosiljku se zbog lekovitosti u mnogim krajevima i religijama pridaje izuzetan načaj.

Smatra se da je bosiljak poreklom iz Indije. Bosiljku pravoslavna crkva,  i mnogi drugi narodi pripisuju božansku moć.

Bosiljak se koristi za verske obrede kao lekovita biljka i kao začin. Zbog korisnih sastojaka i prijatnog mirisa, upotrebljavaju se: stablo, grančice, listovi i cvetovi. Bosiljak se koristi zelen, a najviše u sušenom stanju.

Bosiljak najbolje uspeva na rastresitim i dubokim zemljištima. Gaji se u plodoredu, da ne bi došlo do pojave bolesti i štetočine; najbolji predusevi su jednogodišnje mahunarke.

Za gajenje bosiljka, u jesen treba obaviti duboko oranje (30 do 40 cm) u proleće, obaviti plitku obradu pre setve. Pri osnovnoj obradi unosi se 60 do 80 kg/ha fosfora i 120 do 140 kg/ha kalijuma.

Bosiljak se razmnožava iz rasada, polovinom  marta se seje u nezagrejane leje, pokrivene najlonom, na 10 do 15 cm između redova i 0,5 cm dubine.Za proizvodnju rasada za hektar površine potrebno je utošiti 0,6 do 1,2 kg semena.Na stalno mesto se rasađuje kada prestane opasnost od poznih mrazeva, na rastojanju 40 do 50 cm između redova i 25 do 30 cm u redu.Po rasađivanju treba dobro zaliti sadnice.Vrlo važne mere nege useva su kultiviranje i okopavanje.

Bosiljak daje dve žetve, prva početkom cvetanja i druga (ako se kosi na visini 10 do 15 cm od zemljišta) pre prvih jesenjih mrazeva.

Prinos se kreće od 1200 do 1500 kg/ha.

Pokazao se kao odličan prirodni lek protiv depresije, kašlja i glavobolje. Bosiljak je poznat po po svojim jakim antiupalnim i antioksidantnim svojstvima. Antioksidanti koji se nalaze u bosiljku štite telo od slobodnih radikala. Oksidativni stres može izazvati mnoge bolesti, te je bosiljak odlično sredstvo za prevenciju istih. Antioksidanti sprečavaju i starenje ćelija. Njegovi listovi bogati su vitaminima A i C, a sadrže i ugljene hidrate. Sveži listovi bosiljka mogu se koristiti kao obloge kod otečenih i bolnih zglobova.