Kako prihraniti pšenicu

Ilustracija:pšenica, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija:pšenica, foto: Domaćinska kuća

Setva ozime pšenice je kasnila tako da će prihrana azotnim mineralnim đubrivima biti veoma značajna, a naročito na parcelama gde predusev nije bio krompir ili neka druga povrtarska vrsta koja se intezivno đubri. Za postizanje visokih prinosa pšenice potrebna je pravovremena mineralna ishrana. Posle faze mirovanja, u početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna je visoka koncetracija nitrata u zemljištu što se postiže isključivo prvom azotnom prihranom. Takođe previsoka koncetracija azota može biti i štetna. Pre svega bi trebalo uraditi analizu N- Min metodom na osnovu koje se mogu utvrditi potrebne količine azota za pravilan rast i razviće, odnosno, zadovoljavajuće prinose. Mali broj poljoprivrednih proizvođača ima mogućnost, odnosno, radi analize. Prihranjivanje pšenice trebalo bi vršiti u dva navrata. Prvo posle zimskog mirovanja. Drugo prihranjivanje na početku izduživanja stabla ( vlatanje ). Previsoka koncetracija može biti štetna: Ako su niske temperature intezitet metabolizma je nizak što smanjuje usvajanje vode kao i hraniva. Kod viših temperatura dovodi do produžavanja vegetacije uz nisku produktivnost transpiracije.

Suviše azota podstiče rast nadzemnog dela, smanjuje se otpornost na niske temperature i bolesti, biljke su plitko ukorenjene te kod kasnije pojave suše može biti glavni uzrok smanjenja prinosa. Trenutno stanje useva je zadovoljavajuće s obzirom na vremenske uslove, kašnjenje sa setvom.

Velike količine padavina u toku godine su uslovile ispiranje mineralnih elemenata u dublje slojeve zemljišta i nisu dostupne biljkama, tako da će prihranjivanje azotom biti neophodna mera, ali mora se voditi računa o vremenu prihranjivanja i količinama upotrebljenih mineralnih đubriva po hektaru. Sorte pšenice se međusobno razlikuju u potrebama za azotom pa treba biti obazriv. Ako je predkultura bio krompir ili neka druga povrtarska vrsta koa se intezivno đubri treba voditi računa o upotrebi azota i na takvim površinama prihrana se i ne preporučuje. Orijentacione količine azotnim đubriva na nekom srednje plodnom zemljištu bi bile oko 300 kg KAN-a po ha, ako predusev nije krompir.

Pravi efekat prihranjivanja se postiže ako bi u roku od sedam dana od prihranjivanja palo oko 10 l kiše. Preporuka je koristiti KAN a ne UREU jer je oko 70 % naših zemljišta fiziološki kiselo.