U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75.000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta!
Tokom boravka srpskih novinara u Tirskoj u novembru prvo stajalište novinara bili su voćnjaci i proizvodno postrojenje poljoprivrednog preduzeća Oragro koje je osnovano na poljoprivrednoj površini od 350 hektara gde se bave uglavnom gajenjem trešanja i borovnica. Mehmet Čiček, vlasnik kompanije Oragro Agriculture objasnio je za Agrobiznis magazin da je on inženjer mašinstva ali da se bavi voćarskom proizvodnjom i da zna dosta o stanju u Srbiji.
„Imamo 150 hektra trešnje, a takođe imamo sopstveno postrojenje za pakovanje trešnje i hladnjaču. Odnosno, proizvode sakupljamo iz voćnjaka, pakujemo i utovaramo ih direktno u kamione kako bismo ih spremili za izvoz. Danas kao Oragro izvozimo oko 7.000 tona godišnje u celu Evropu, na Bliski i Daleki Istok. Osim ovoga, uprkos tome što smo ove godine prvi put imali niže prinose trešnje smo izvezli u 4 grada Kine, ali sigurni smo da će se povećati izvoz sledeće godine. To je bila simbolična brojka prošle godine, ali poenta je bila da uđemo na ta tržišta, što smo i uspeli“ zaključuje naš domaćin. Kako nam je Mehmet objasnio pored Kine radi se na tome da naredne godine počnu izvoz u Južnu Koreju.
Kada je reč o borovnicama Simsek je dodao: „Za uzgoj borovnica smo radili istraživanje i razvoj tokom 3 godine i prvi put smo postigli proizvodnju od 100 tona ove godine. Izvezli smo 70 tona, a ostatak je potrošen na domaćem tržištu. Postigli smo cenu 8,3 evra na Bliskom istoku i nešto više od 6 evra u Evropi. Kako su naša stabla trenutno vrlo mlada očekujemo da našu proizvodnju i broj izvoznih zemalja povećamo u godinama koje dolaze. Izvodimo studije za proizvode sa potencijalnim izvoznim tržištima i dodatnim vrednostima. Već sada vidimo da nema razloga da ne ostvarimo prihod od turske poljoprivrede isto koliko i od turizma.“
Naši domaćini su nam se pohvalili izuzetnom rodnošću borovnica koje su već u prvoj godini imale prinos 3 kg po žbunu. Zasad je očigledno visoke bujnosti, biljke se nalaze u saksijama jer je pH vrednost zemljišta neutralna ili slabo bazna. Sadni materijal su nabavili iz SAD odakle su i preuzeli tehnologiju gajenja.
Plan je da se proizvodnja dalje širi. Kada se pogleda zasad i uporedi sa onim koje imamo u Srbiji nema neke velike razlike sem što su mreže za protivgradnu zaštitu bele boje. Ovde kažu često imaju pojavu grada i nevremena tako da se osiguranje ne isplati već je neophodno imati mreže. Kada je u pitanju investicija kao i u Srbiji država finansira 50% bez pdv-a opremu i sadni materijal.
Da bi se kupilo zemljište u regionu Antalije potrebno je čak 30.000 evra jer se vlasnici retko odlučuju da prodaju. Posedi su veoma usitnjeni, a najam godišnje po hektaru iznosi 200 do 300 evra. Osvajanje kineskog tržišta trešanja je bilo olakšano zbog sankcija koje je Kina uvela proizvođačima iz SAD u okviru mera koje se sprovode u trgovinskom ratu koji uveliko traje. Već naredne godine očekuju u Turskoj još veći rast, a tokom 2019. godine taj rast izvoza iznosio je 10%.
