Malo ko može da se pohvali brojnošću stoke, kao što su to opštine na Pešteru, poput Novog Pazara, Sjenice i Tutina. Ovde je stočarstvo najrazvijeniji sektor poljoprivrede, a značajne količine hrane se upravo prerade ovde u prelepim krajevima Srbije, gde ovce i krave možete videti na svakom koraku. Posetili smo nekoliko farmi i videli sa koliko ljubavi i pažnje ovde gaje životinje.
Naši domaćini su bili Rajko iz Štavlja koji proizvodi sjenički sir i član je Udruženja koje je izvršilo zašitu geografskog porekla ovog specijaliteta, zatim gospodin Turković, koji je svima dobro poznat kao vlasnik klanice, gde se proizvode specijaliteti od mesa, poput sjeničkog pršuta, sudžuka, i naravno mlečnim.
Posetili smo i mlekaru, koja će prva staviti markice zaštite geografskog kvaliteta na sjenički sir. Dočekao nas je Nikola, vlasnik mlekare Beni Komerc u Sjenici, a bili smo i kod Sulejmana, koji pravi ograničene količine mesnih specijaliteta ovog kraja, namenjenih onima koji vole dobar zalogaj. Sve ovo ne bi bilo moguće bez prirode kakva je na Pešteru, vazduh čist, voda čista, ljudi vredni, a pomogla je i država, ističe većina naših sagovornika.
Jedni ističu da pored Ministarstva poljoprivrede, koje daje subvencije, kako za ovce tako i za krave, značajnu ulogu ima i Ministarstvo trgovine, kojim rukovodi ministar Rasim Ljajić, turizam na Pešteru dobija na zamahu. Sve to potvrđuje i činjenica, da zaista ovo mesto postaje značajna turistička destinacija. Možda ćete i pogoditi da ovde Vojvođani najviše dolaze, ali nećete siguran sam, znati da su po brojnosti, Poljaci na drugom mestu. O svemu ovome u narednim redovima, ali počnimo od početka, odnosno farme.
Mesari iz ovog kraja ističu, da kupuju stoku legalno od seljaka, kolju i nose u hladnjaču. Meso i prerađevine su sa svim deklaracijama, jer ih svuda i traže. A što se tiče kapaciteta, on može svaki dan u Novom Pazaru da proizvodi, međutim zbog problema sa švercerima on proizvede samo 5 do 6 bikova mesečno. Za sada razmišlja da se proširi na još prostorija, kako bi unapredio svoj biznis, na ćevape. Ovim poslom se bavi već 15 godina. Sa približavanjem EU i novim propisima moramo da ispunjavamo mnogo više uslova iz godine u godinu, ističe naš sagovornik. Požalio nam se da ne može da počne da proizvodi ćevape za kojima ima potražnje, jer prema propisima se traži, da za taj vid proizvodnje ima 19 prostorija, što on ima, ali traže novu prostoriju jer se navodno ne mogu u istoj prostoriji proizvoditi i ćevapi i sudžuk.
Takođe ih koči švercovana nekvalitetna roba, i smatraju da treba unaprediti Zakon o stočarstvu, jer nema nijedan član koji se odnosi na trgovanje stokom. Dozvoljen je promet stoke seljacima preko stočne pijace, ali ne i švercerima. Stočna pijaca je trenutno zatvorena, jer nema ko da dođe sa legalnom robom, da bi mogao da je proda. U Novom Pazaru imaju kapacitete mesečno 2 t i 800kg, ali to se ne može prodati. Pijaca je puna robe bez deklaracije, trgovci bez tezge, koji su konkurencija i koju niko ne kontroliše. Trenutno ima tri prijavljena radnika i porodicu koja mu pomaže, sam je finansirao uvođenje HACCAP standarda.
Trenutna cena sudžuka je 580 dinara. Inače, postupak proizvodnje je takav da se od 100 kg mesa sušenjem 40% mase izgubi, dakle od ove količine dobije 60 kilograma vrhunskih specijaliteta koji ovde prave, a to su goveđa pršuta i sudžuk kaže za naš list, Nizir Fijuljanin vlasnik sjeničke proizvodnje mesa SZR Mesoprodukt. Za pršutu pored mesa, dodaje se još samo začin, potrebno je da odleži u salamuri do 25 dana, a potom se suši 7-10 dana, što znači da je ceo proces proizvodnje 30- 35 dana. Međutim, oni nemaju svaki dan proizvodnju, što i, otežava poslovanje.
