Tokom takozvanog zimskog sna pčelama koje se nalaze u zimskom klubetu treba omogućiti  mir i tišinu, ne treba činiti ništa da bi se poremetio mir.
Svako uznemiravanje negativno utiče na pčelinju zajednicu i na njeno prezimljavanje.
Svakim uznemiravanjem stradaju pčele koje se nalaze na periferiji klubeta, tada se povećava potrošnja energetske hrane. Pčelama treba prilaziti samo kada je neophodna pomoć sklanjanja snega sa poletaljka koji je počeo da se topi i skidanja snega koji se topi sa krovova i to lagano bez lupanja. Ovo se radi da bi se sprečilo u slučaju mraza hvatanje leda po zidovima košnice. To se sve mora proceniti,  da li će intervencija biti od koristi ili šteti po pčele. Svakako moramo proceniti pogodan dan da intervencijom na jednu košnicu ne nanosimo štete drugoj. I pored  rečenog tj. napisanog,  mora se utvrditi stanje na pčelinjaku u celini  u svakoj košnici. I to kada uslovi vremenski dozvole, nužno je doći do saznanja kakvo je stanje u košnici. Svaka intervencija mora biti dobro isplanirana da bi se što brže izvela. U zavisnosti od snage zazimljivanja pčelinje zajednice i vremenskih uslova novembra i decembra možemo očekivati polaganje jaja od 20. januara.

Tada počinje sa polaganjem manji broj prvih dana, svakog narednog dana sve veći broj. U tom trenutku počinje povećavanje temperature u pčelinjem klubetu na 34- 35 °C. Čim je matica počela sa polaganjem jaja počela je da se povećava i potrošnja hrane, energetske i proteinske.

Teorijski gledano, potrošnju hrane nije teško predvideti ako se zna da jedna pčela u periodu do pojave novog legla troši dnevno do 2 miligrama hrane, pa i manje. Ako društvo ima dvadeset hiljada jedinki, to znači da je dnevna potrošnja oko 40 grama ili oko 1,2 kilograma mesečno.

S obzirom da broj pčela varira, to će do početka februara biti potrošeno oko 4 kilograma hrane. U košnicama savesnog pčelara, koji  nije krajem leta iscedio sav med koje su one unele, zalihe će sigurno biti dovoljne do prvih unosa, pa i ostaće za kasnije u slučaju da nam šljiva ne zamedi. S druge strane, ne treba smetnuti s uma da je ova prililčno velika količina  hrane i odličan utopljavajući materijal, posebno u uslovima sa ćudljivim zimama. Sada sa januarskim leglom biva povećana,  a mi nesigurni o količini i rasporedu iste. Poželjno bi bilo da temperature u januaru i februaru budu niže da ne bi došlo do naglog zaležanja i razvoja . U slučaju toplijih dana u januaru  i povećanje zaležanja, posledica može da se javi u varljivi mart kod zahlađenja. U martu pčelinja zajednica se vraća u klube pri čemu mali broj pčela nije u mogućnosti da pokrije svu količinu legla.