Na privremenim i povremenim poslovima, nezvanično, radi najmanje oko 100.000 građana Srbije. Reč je o poslovima koji, po prirodi stvari, ne bi trebalo da traju duže od 120 dana u kalendarskoj godini. To su, na primer, poslovi u poljoprivredi, sezonski rad u ugostiteljstvu, privremeni dopunski poslovi, pomoć u slučaju manjka radnika… Među radnicima koji su na ovakav način radno angažovani ima i onih koji se učestalo pitaju mogu li takvi ugovori da prerastu u rad na neodređeno vreme u slučaju nepostojanja ugovora. Pravni tim Saveza samostalnih sindikata Beograda s kojim naš list već godinu dana uspešno sarađuje objašnjava da privremeni i povremeni poslovi predstavljaju rad van radnog odnosa i za te poslove zaključuje se ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova u pisanom obliku, i to sa nezaposlenim, zatim zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena, ili sa korisnikom starosne penzije.
– Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, njime se zasniva radni odnos na određeno ili neodređeno vreme. Zakon je u tom slučaju predvideo da se, ako poslodavac ne zaključi ugovor o radu sa zaposlenim pre stupanja na rad, smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Zato navedena fikcija, odnosno pretpostavka zasnovanog radnog odnosa na neodređeno vreme ne važi za privremene i povremene poslove – otkrivaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda.
Među čitaocima „Politike” ovih dana je bilo i onih koji su se pitali kakve su obaveze poslodavca kad je reč o prvoj pomoći, budući da su nedavno bili svedoci neprijatne situacije kada se na poslu kolega povredio. Pravnici u ovom savezu ističu da je u tom slučaju poslodavac dužan da obezbedi pružanje prve pomoći, osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći i obezbedi sredstva i opremu za njeno pružanje, uzimajući u obzir procenjene rizike, tehnološki proces, organizaciju, prirodu i obim procesa rada, broj zaposlenih koji učestvuju u procesu rada, broj radnih smena, broj lokacijski odvojenih jedinica, učestalost povreda na radu i udaljenost do najbliže medicinske pomoći.
– Pritom se od poslodavca očekuje i da pružanje prve pomoći organizuje tako da je ona dostupna svakom zaposlenom tokom radnog vremena, u svim smenama i na svim lokacijama. Za njeno pružanje moraju biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje dva procenta ukupnog broja izvršilaca u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici – preciziraju u pravnom timu Saveza samostalnih sindikata Beograda.
