Poslednih dana, temperature ispod i oko nule mogu imati negativan uticaj na pšenicu, njen dalji razvoj i budući prinos. Od čega zavisi da li će i kolika ta šteta biti? Ako je pšenica do pojave prvih mrazeva imala optimalne uslove za razvoj, a to znači da je ispoštovano preporučeno vreme setve, da je biljka imala potreban broj dana sa dnevnom temperaturom iznad 6°C i usled toga uspešno obrazovan čvor bokorenja, šteta će biti manja, ili čak i izbegnuta.
Poštujući preporuku stručnog lica za količinu i način primene mineralnog đubriva sa osnovnom obradom, dobru predsetvenu pripremu zemljišta, izborom sorte koja ima povećanu otpornost na mrazeve, preporučenu setvenu normu od autora sorte, obavljenu setvu u optimalnom roku, setvu na preporučenu dubinu , mi stvaramo uslove za ravnomerno i ujednačeno nicanje, razvijanje dobro obrazovanog korenovog sistema i što je vrlo važno , verovatno i najvažnije formiranje čvora bokorenja na odgovarajućoj dubini do pojave prvih mrazeva.
Pa idemo redom. Unošenjem mineralnog kompleksnog đubriva sa preporučenom formulacijom i u preporučenoj količini , na preporučen način, mi omogućavamo biljci da ima optimalan unos neophodnih elemenata, mislim posebno na fosfor (P) i kalijum(K). Izborom odgovarajuće sorte koja je koliko toliko otporna na niske temperature mi smanjujemo eventualne štetne posledice na biljkama , a time kasnije i na sam prinos.
Setvom u optimalnom roku mi dajemo biljci vreme da obrazuje čvor bokorenja do pojave prvih značajnijih mrazeva. Ranijom setvom od preporučene biljka ulazi u svetlosni stadijum kada počnu mrazevi i tada je mnogo osetljivija na niske temperature. Kasnijom setvom, biljka ne stigne da obrazuje čvor bokorenja i štete od niskih temperatura i prizemnog mraza mogu biti fatalne.
Što je bitna dobro obavljena osnovna obrada , odlična predsetvena priprema kao i poštovanje dubine setve? Pa sa sve kvalitetnom pripremom i na pravilan način obavljenom setvom deklarisanim semenom mi dobijamo ravnomerno i ujednačeno nicanje biljaka i obrazovanje čvora bokorenja na preporučenoj dubini, a to je na 2, 5 cm ispod površine zemlje.
Na toj dubini , od 2, 5 cm obrazovani čvor bokorenja će biti sposoban da izmrzle i odbačene liske zameni novim i tako umanji štetu od mrazeva.
Normalno sve su ovo nepotrebne priče kada sneg padne obilno i istovremeno sa pojavom mrazeva. Čak i mali snežni pokrivač značajno smanjuje štete od niskih temperatura zato što je sneg odličan toplotni izolator.
Da ne bi dalje zamarali poljoprivredne proizvođače sa fiziološkim procesima u biljci , savet je da se poštuju saveti struke oko agrotehnike i njena puna i pravovremena primena. Faktički mi radovima, postupcima i izborom sorte u letnjem i u jesenjem periodu smanjujemo štetu od golomrazice tokom zime. Time i na taj način će se sigurno smanjiti poguban uticaj niskih temperatura u periodu bez snega i sa manje zebnje će se očekivati snežni pokrivač.