Ovo su dobre sorte za proizvodne zasade

Ilustracija: Kruške, Foto: Domačinska kuća
Ilustracija: Kruške, Foto: Domačinska kuća

Sorte za stonu upotrebu treba dobro da podnose rukovanje i prevoz, a one za preradu da budu dovoljno čvrste i da im je meso postojano pri sečenju.

Sve sorte kruške su u osnovi samobesplodne, što znači da se pri zasnivanju zasada strogo izbegava homogenost zasada – sađenje samo jedne sorte, već se u zasadu mora naći pored sorte koja se želi gajiti, još par sorti odgovarajućih oprašivača koje se mogu zasaditi u manjem broju od osnovne sorte. Rane sorte kruške (Turandot, Karmen, Fetel) koje se proizvode radi upotrebe u svežem stanju, imaju veći tržišni potencijal od sorti koje se koriste za preradu.
      TURANDOT poreklom je iz Italije. Rane sorta – vreme zrenja je početak jula meseca. Ima srednje krupan plod težine od 140-180 grama.
Zeleno žute je boje sa delimičnim crvenilom, pravilnog oblika. Meso je čvrsto i veoma sočno, lepog ukusa. Stablo je slabo do srednje bujno.
Samobesplodna je – moraju se ubacivati oprašivači. Od ranih sorti odlično je oprašuje Toska i Košijeva rana. Kruška Turandot ima odličan prinos i dobro održava rodnost. Sorta se može uspešno gajiti kalemljena na podlozi dunje.
Ima dobar afinitet – sposobnost srašćivanja kalemljenog mesta s dunjom, odnosno kvalitetnim
podlogama dunje: MA, BA29. Osetljiva na bakterioznu plamenjaču (Erwinia amylovora). Plodovi se dobro čuvaju u hladnjači i dobro podnosi transport.
    KARMEN nastala je tokom s e l e k c i j s k o g p r o j e k t a n a Univerzitetu u Bolonji. Sazreva polovinom avgusta. Cveta srednje kasno i kasno, istovremeno kad i Vilijamovka. Najbolji oprašivači za ovu sortu su sorte Vilijamovka i Konferans. Plod je krupan, a oko 50
odsto pokožice prekriveno je dopunskim crvenilom. Plod ima izuzet no ur av notežen odnoskiselosti i slasti i namenjen je upotrebi u svežem stanju. Bujna je sorta. Prvih godina je snažnog rasta mladara sve do ulaska u redovno plodonošenje. U početku traži intenzivan rad na formiranju dovoljnog broja rodnih nosača koji vrlo često diferenciraju mešovite pu po lj k e n a j ed no go di šnj i m m l a d ar i m a . K ao n e do s t at ak karakteriše je bujan uspravan rast mladara, zatim osetljivost na bakteriozu Pseudomonas syringae.

      FETELOVA potiče iz Francuske. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Stablo je
umereno bujno. Umereno rađa. Plod je srednje krupan do krupan mase oko 190 grama, izduženo-kruškast. Pokožica je zelenožuta, a u zrenju slamastožuta i poprskana rđastim tačkicama. Meso ploda je beličastožućkasto, sočno, slatkonakiselo. Srednje faze cvetanja. Osetljiva je na zimske i prolećne mrazeve. Osetljiva je na bakterijsku plamenjaču. Najbolje je kalemiti sa posrednikom jer sa dunjom nema najbolji afinitet. Rano prorodi i redovno rađa, plodovi se dobro drže na granama u zrelosti.  Partenokarpna je. Oprašuju je: Vilijamovka, Konferans, Hardijeva.