Šta donosi najveću zaradu

Ilustracija: višnja, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: višnja, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Proizvodnja lešnika, rukole, kukuruza i šećerne repe donose najveću zaradu proizvođačima, rezultati su studije „Gde je profit u poljoprivredi?“. Izračunali su troškove i moguću zaradu za 38 najvažnijih biljnih kultura. Koliko su teorija i praksa bliske i postoji li zlatna formula za siguran profit?

Mala i srednja gazdinstva mogu solidno da zarade, ali samo ako o plasmanu robe razmišljaju pre nego što je proizvedu.

Stručnjaci kažu da poljoprivrednici moraju da odustanu od obrazca „tako je radio moj deda“, da redovno prate otkupne cene i od njih oduzimaju troškove mehanizacije, radne snage, obrade zemljišta, repromaterijala.

„Najrentabinija je proizvodnja povrća i voća. Plastenička proizvodnja zahteva u početku ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim pri dobrim agrotehničkim merama može da se isplati za godinu dana“, kaže Jelena Drobnjak, jedna od autora studije „Gde je profit u poljoprivredi“.

 

Na jednom hektaru rukole može da se zaradi čak tri miliona i trista hiljada dinara. Ipak, poljoprivrednici treba da imaju u vidu da tržište još nije razvijeno, da se rukola prodaje dobro, ali samo u bogatijim gradskim sredinama.

Slede paškanat, zelena salata, peršun, endivija od kojih može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara.

Oni koji ulože novac u plastenik od dvesta kvadratnih metara od paradajza mogu da zarade u proseku 333.000 dinara. Na krastavcu 135.000 dinara, na paprici upola manje.

„Što se tiče voća, na prvom mestu su naravno orah i lešnik iz razloga što je velika tržišna tražnja, nema ga dovoljno, uvozimo ga. Njmanja su ulaganja, a najveća je dobit“, kaže Jelena Drobnjak.

Ministar Branislav Nedimović savetuje poljoprivrednicima da zasade višnje i lešnik.

„Na svetskom tržištu svega pet posto ima lešnika u odnosu kolike su potrebe danas. Što se tiče drugih vrsta, ova 2020. biće dobra za suncokret. Ministarstvo će ove godine prvi put izaći sa analizom cena, što će biti u narednim danima“, rekao je Nedimović.

Kalkulacije poljoprivrednika

Ko ima vremena da čeka nekoliko godina do punog roda, sa jednog hektara pod orahom može da zaradi oko milion i milion i 80 hiljada dinara, od lešnika oko 700 hiljada dinara. Sledi malina sa zaradom od oko pola miliona dinara.

Poznavaoci kažu da će otkupna cena crvenog zlata ove godine biti rekordno visoka.

Da li iz realne računice utemeljene u praksi ili možda iz želje da izbegnu urok, tek, kalkulacija poljoprivrednika nije toliko optimistična.

„Što se tiče masovnog voćarstva najviše se isplati breskva. U poslednje vreme ljudi su počeli da se bave borovnicom, lešnikom, to je sve nešto u povoju. Što bi rekao moj pokojni otac  – onaj ko ima toliko para ne znam zašto se bavi voćarstvom, to je muka, nije to lak posao“, kaže voćar Živorad Karaklajić iz Brestovika.

Ivan Vuković iz Nezavisne asocijacija poljoprivrednika Srbije ukazuje da je profit u ratarstvu veoma mali.

„Ja obrađujem 120 hektara, a da bi bili konkurentni sa velikim igračima koji obrađuju zemlju mi moramo da uzimamo velike mašine da bi se širili, a mi to kada uzimamo to su obiično jako veliki krediti, dok mi otplatimo kredite i sve to ne možemo da preživimo“, kaže Vuković.

Najsigurnija, ali ipak najmanja zarada je u ratarstvu. Sa hektara zemljišta, ukoliko se ostvare prosečni prinosi, ubere se kukuruz za 33.000 dinara. Pšenica može da dobaci do 10.000 dinara po hektaru, ozimi i jari ječam donose oko 5.000 dinara.