U našim uslovima je pojava snega i niskih temperatura krajem marta ili početkom aprila vrlo čest slučaj. Tada dolazi do oštećenja na pupoljcima, cvetu, zametnutim plodićima ili čak na mladim lastarićima, najčešće kod maline.
Koliko će biti štete kod voća zavisi od više faktora a pre svega od:
• Vremena pojave tj. datuma pojave
• Fiziološke faze u kojima se voće nalazi
• Stanja zasada
• Lokalitet pojave ovih nepovoljnih vremenskih činilaca
Vreme pojave snega i niskih temperatura direktno utiče na ošećenja kod voća,
Naime, što kasnije padne sneg i dođu niske temperature i štete će biti veće. Najveće štete pravi golomrazica tj. pojava niskih temperatura bez snežnih padavina koje mogu da ublaže štete na voću ali takođe ako je sneg vlažan i težak mogu nastati veliki gubici na prinosu.
Fiziološka faza u kome se voće nalazi jako utiče na štete koje će se desiti u našim zasadima. Ako je faza precvetavanja kod koštićavog voća i faza zametanja plodića i temperature od – 2 stepena mogu biti fatalne ali ako je voće u fazi pred otvaranje cvetova i pri tom imamo i snežne padavine preko cvetnih pupoljaka i temperature od – 4 pa i od – 5 ne moraju biti pogubne za naš rod.
Stanje zasada je vrlo bitan činilac u pogledu štetnog uticaja nepovoljnih vremenskih činilaca u vreme cvetanja voća. Mi voćari stalno insistiramo na maksimalnoj agrotehnici u zasadima kako bi naš voćnjak bio u najboljoj kondiciji tj. bio najotporniji na sve negativne spoljne činioce. Pa tako, ako imamo zasad u punoj agrotehnici on može izdržati niže temperature i za 1 do 2 stepena u fazi pred cvetanje i u fazi cvetanja a ako znamo da nam rod može ostati ako je temperatura viša i za 0,5 stepeni u zasadu, korist je očigledna.
Lokalitet pojave nepovoljnih vremenskih činilaca je takođe vrlo bitan. Kakve ćemo štete imati zavisi od terena gde je voće podignuto, ako je u pitanju severna ili severoistočna ekspozicija gde voće sporije kreće imaćemo manju štetu ili ako je mraz uhvatio samo niže položaje tj. niski – prizemni onda će i štete biti manje a ako je zahvatio uske rejone onda možemo reći da su u pitanju lokalni mrazevi sa malim štetama.
Postoje metode borbe protiv štetnog uticaja prolećnog snega i mraza. Možemo ih podeliti u:
1. Mehaničke mere ( zastiranje zasada agrotekstilom i postavljanjem protivgradnih mreža
2. Hemijske mere ( zadimljavanje, temperaturna inverzija, orošavanje – antifrost sistem, prskanje biljnim antifrizima i primena antistres korektora – aminokiselina)
Postavljanje agrotekstila se uglavnom radi kod jagode i borovnice i uspeh zavisi od debljine agrotekstila, dužine trajanja mraza i prilično je skup.
Postavljanje protivgradnih mreža predstavlja sekundarnu zaštitu ali samo ukoliko niske temperature prati i sneg koji padne na mreže i napravi jedan vid „prekrivača“ koji štiti naš zasad od niskih temperatura i podiže temperaturu u voću i za 2 – 4 stepena.
Zadimljavanje je stara mera koja se sastoji u postavljanje po zasadu hrpa ili gomila organskih materijala ( lišća, mokrog granja od rezidbe, mokre slame) i njihovo paljenje u vreme pojave mraza. Dim koji se tada javlja podiže temperaturu vazduha od 0,5 pa i do 1,5 stepeni u zasadu ali je problem ako imamo vetar i nažalost, ova metoda iziskuje puno radne snage koje nemamo.
Temperaturna inverzija i orošavanje se zasniva na vodi koja ide po pupoljcima i cvetovima non stop dok traje opasnost i odmah se ledi a unutra pupoljci i cvetovi ostaju usled temperature koja se stvara leđenjem uglavnom neoštećeni. Ovo je skupa metoda i treba nam neograničena količina vode ali je prilično sigurna.
Primena aminokiselina se vrlo često radi i može podići otpornost zasada za oko 2 stepena.
U suštini, važno je znati da postoje mere borbe protiv ovih nepovoljnih činilaca u voćarstvu ali opet treba naglasiti da je najvažnije da je naš zasad u najboljoj kondiciji i naravno, primeniti najkvalitetniju meru borbe a to je – osiguranje zasada. Samo tako možemo biti sigurni da ćemo imati iole sigurnu proizvodnu godinu.
