Osim ploda kod jagode,  lekovit je i  koren i lišće  koje se bere mlado s proleća, osuši u hladovini i koristi za pripremu čajeva. Pomaže kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se ispiraju usta sa ovim čajem.

Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove obavezno sa peteljkom bez belih ili zelenih vrhova. Neoprane jagode čuvajte u frižideru maksimalno dva dana. Oprane jagode možete i da zamrznete, a kasnije ih koristite za pripremu raznih kremova i sladoleda. U zamrzivaču mogu da se čuvaju najduže 12 meseci. Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane.

Vitamin C iz hrane deluje kao snažan antioksidans koji smanjuje rizik nastajanja nekih vrsta karcinoma: usta, ždrela, želuca, debelog creva i pluća. Dokazana je veća delotvornost vitamina C koji se prirodno sadrži u namirnici kao što je jagoda, od onog uzetog u obliku vitaminskog dodatka.

Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi. Samo jedna šolja dnevno  može da igra veliku ulogu u prevenciji krvnih bolesti. Nivo šećera u krvi povezan je sa gojaznosti, promenama raspoloženja, dijabetesom i hipoglikemijom.

Takođe, zahvaljujući protivupalnim, antipiretskim i antibakterijskim svojstvima, jagode će nam poslužiti pri ublažavanju upalnih procesa, za sniženje temperature i kod bolova u mišićima. Osim toga, odlično su sredstvo protiv opekotina.