Kako gajiti papriku i paradajz na malom posedu

Ilustracija: paprika, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: paprika, foto: Svetlana Kovačević

Na malom posedu paradajz i paprika najčešće se gaje iz rasada proizvedenog u plastenicima. Da bi proizvodnja ovog povrća bila uspešna, bez obzira što je posed mali, treba pogoditi optimalno vreme za rasađivanje.

Rasađivanje počinje kada se temeratura zemljišta i vazduha ustali na 15 celzijusovih stepeni, a za papriku može da se sačeka i toplije zemljište. Ako se presade ranije, u hladnoj zemlji koren se slabo razvija, a listovi žute. Kasno iznošenje rasada ima za posledicu nesazrevanje plodova sorti koje se beru u fiziološkoj zrelosti. Uz to pri kasnijoj sadnji kada su visoke temperature biljke se teže primaju.

Ovo povrće traži kvalitetno i struktuirano zemljište, koje može da se zaliva. Ali desi se da i pored poštovanja svih pravila vaš paradajz nije kao komšijski.

U čemu je tajna? Tajne nema ali on sigurno ima neka svoja pravila.

Uvek valja imati na umu da paradajz traži dobru cirkulaciju vazduha, posebno kada se gaji na okućnici gde ima voćaka, zgrada…

Za njega se biraju osunčani delovi bašte, redovi se postavljaju u pravcu strujanja vazduha. Kada se odabere mesto, kupuje se rasad. On treba da ima jasno zelenu boju, temeljno stablo s mnogo listova.

Kržljav se nikada neće razviti u kvalitetnu biljku.

Savet je i da se na odabranoj parceli rasađuje u dva navrata.

Praksa je pokazala da zbog promenjenih vremenskih uslova jedna tura uvek bolje rodi. Paradajz će biti otporniji na napad plamenjače koja je najopasnija bolest ovog povrća ako se čim se rasad primi obavi prvo prskanje fungicidima na bazi bakra. Bakar nije otrovan a u ovom periodu je veoma delotvoran.

Ilustracija: organski paradajz. foto: S.K.
Ilustracija: organski paradajz. foto: S.K.

Čim temperature porastu dobro  ga zalivati barem dva puta nedeljno, u početku manjom količinom vode, a kako biljke rastu i zalivanja su obilnija. Pošto se to najčešće radi baštenskim crevom ono se pusti da klizi po zemlji, biljke se ne kupaju, a zalivaž se uveče.

Kad plodovi počinju da rastu biljkama je potrebno i više hrane. Pomozite im da donesu što krupnije i kvalitetnije plodove tako što ćete im dodati kompost oko stabla.

Uz svaku biljku valja pobosti pritku da se ne slomi.

Cvetanje počinje početkom leta kada iz pazuha svakog lista izrasta zaperak. Zaperci se obavezno uklanjaju. Ukoliko se to ne uradi na biljci će se formirati manje plodova koji će ostati sitni i neukusni jer će zaperci “odvući“ najveći deo hrane.

Na svakoj okućnici i maloj bašti gaji se i koji struk paprike čisto za salatu. Tu se zbog malog prostora često prave greške. Najveća je kada se paprika rasadi tik uz paradajz. Ove biljke nisu dobre komšije. Treba imati na umu da ovo povrće traži bogato zemljište.

Ako je siromašno unosi se organsko đubrivo i u vegetaciji se češće prihranjuje mineralnim. Neophodni su joj i svetlost i voda.

Paprika podnosi gušći sklop od paradajza ali zbog plitkog korena leti zemljište valja prekriti malčom koji će sprečavati pregrevanje zemlje i sušenje korena. Ona traži dosta vode i vazduha u zemljištu.

Zbog toga je treba okopavati i zalivati češće nego paradajz posebno kada plodovi počinju da rastu. Najbolje je kada se navodnjava sistemom kap po kap ili baštenskim crevom koje klizi po zemlji.