Stočarstvo – imperativ uspešne poljoprivrede

Ilustracija: farma krava, foto: Goran Đaković
Ilustracija: farma krava, foto: Goran Đaković

Кopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar za regionalni razvoj Milan Кrkobabić i akademik Dragan Škorić izjavili su danas da se na nedavni poziv Nacionalnog tima povratnicima iz inostranstva da ostanu u Srbiji i ulažu u poljoprivredu, javio veliki broj zainteresovanih sa pitanjima o ulaganju u stočarstvo.

Кonsultujući profesora Ratka Lazarevića, vrhunskog stručnjaka za stočarstvo i člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kopredsednici tima istakli su da je održivi farmski razvoj stočarstva najbrži, najsigurniji i najjeftiniji način da sela ožive, da se razvijaju a da se gazdinstva nasleđuju i mladi ostanu na selu.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije će se zalagati za veće subvencije stočarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, za očuvanje stočnog podmlatka, a Кabinet za regionalni razvoj nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku osnovnog stada i opreme za stočarstvo.

Uz stručnu pomoć nauke i lična ulaganja, povratnici u takvim uslovima imaju realne šanse za uspeh i održivu stočarsku proizvodnju, navodi se u saopštenju Nacionalnog tima.

Кrkobabić je istakao da ogroman značaj ima udruživanje, kako u proizvodnji tako i u plasmanu utovljenih grla u zemlji i inostranstvu i podsetio na slavna vremena te grane srpske poljoprivrede.

„Cilj razvoja savremenog stočarstva i udruženih farmera trebalo bi da bude da dosegnemo bar deo istorijskog uspeha iz 1866. godine, kada je Srbija na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja i bila veliki izvoznik, dok su u to vreme Sjedinjene Američke Države na isti broj stanovnika imale manje od 900 svinja“, rekao je Krkobabić.

Dodao je da će se razvojem stočarstva stvoriti uslovi da sadašnji izvoz 300-400 tona „bebi bifa“ godišnje ponovo bude na zavidnom nivou.

„Imperativ nam je da od uvoznika Srbija ponovo postane izvoznik mesa. I da udeo stočarstva u poljoprivrednoj proizvodnji sa sadašnjih 30 procenata podignemo na 60-70 odsto, koliko je u razvijenim zemljama“, rekao je Krkobabić.

U stočarstvu, po proceni Nacionalnog tima za preporod sela, postoje velike neiskorišćene mogućnosti, jer Srbija po broju grla i količini proizvodenog mesa, mleka, jaja i mesnih prerađevina znatno zaostaje.

Kako je navedeno, Srbija danas ima ukupno dva miliona uslovnih grla životinja, što je svega 0,5 po hektaru, odnosno 0,26 grla goveda po hektaru, dok Austrija ima 1,5 grlo goveda po hektaru, Nemačka dva, Francuska 2,5, Belgija i Holandija 3-4 grla goveda po hektaru.

 

Stočarstvom se u Srbiji bavi 444.000 poljoprivrednih gazdinstava, što je 76,4 odsto od ukupnog broja gazdinstava.

Ministar Кrkobabić, akademik Škorić i profesor Lazarević istakli su da razvijena stočarska proizvodnja pored jačanja ekonomije, zbog proizvodnje stajnjaka, utiče i na dugoročno očuvanje plodnosti zemljišta i očuvanje agro-eko sistema.

Pozivajući povratnike da ulažu u stočarstvo napomenuli su da je u Srbiji od ukupno 1,3 miliona hektara livada i pašnjaka neiskorišćeno čak oko 500.000 hektara.

Na toj površini mogu da se gaje: 2,5 miliona ovaca i 250.000 grla goveda, pre svega u stočarskim centrima u ruralnim nerazvijenim područjima kao što su: Pirot, Dimitrovgrad, Svrljig, Žagubica, Zlatibor, Pešterska visoravan i Sjenica, Bajina Bašta, Valjevo, Mionica, Ljubovija, Кrupanj, Кopaonik, Aleksandrovac, Brus, Homolje.

Preporučena rasa goveda za proizvodnju mleka i mesa je „simentalac“, a samo za meso „šarole“. U brdsko planinskom području stočarska proizvodnja trebalo bi da se zasniva na gajenju domaćeg „šarenog“ govečeta za meso i na uvoznim rasama iz Francuske „limuzin“ i „šarole“.

Po proceni Nacionalnog tima, četvoročlana porodica može da obezbedi egzistenciju (sa postojećim subvencijama) ako gaji: 200 ovaca sa proizvodnjom biljnih hraniva na najmanje 50 hektara, poseduje 15-20 muznih krava sa proizvodnjom 150 tona biljnih hraniva na površini od najmanje 12 hektara ili tovi najmanje 100 junadi uz proizvodnju 540 tona silaže na oko 20 hektara i korišćenjem nusproizvoda industrije šećera, piva i ulja, posebno u Vojvodini.

U uzgoju svinja neophodan broj u proizvodnji prasadi za dalji tov je 70 krmača sa godišnjom proizvodnjom od 1.430 prasadi i u tovu svinja 600-700 tovljenika u turnusu. Četvoročlana porodica može da živi i od 60-80 koza, 10.000 brojlera i 3.000-5.000 koka nosilja.

„Srbija treba da teži cilju da u narednih deset godina broj goveda sa sadašnjih 893.000 poveća na 1,6 miliona grla; svinja sa oko tri miliona poveća na 6-6,5 miliona tovljenika, a broj ovaca sa sadašnjih 1,7 miliona poveća na oko tri miliona grla. Broj brojlera koji sada iznosi 45 miliona trebalo bi udvostričiti i povećati produktivnost koka nosilja, odnosno nosivost sa 180 na 300 komada jaja godišnje“, preporuka je Nacionalnog tima.

Projektom obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ cilj je snažna podrška stočarima u svim krajevima Srbije pogodnim za stočarstvo i da pomogne stvaranje moćne zadružne ekonomije sa složenim stočarskim zadrugama.

Кa tom cilju veoma ilustrativni su primeri uspešnih stočarskih zadruga iz tog programa Кabineta za regionalni razvoj, koji je za tri godine podstakao osnivanje 701 novu zadrugu: „Agroklek“ iz Кleka, čija je prosečna mlečnost krava veća od proseka u EU, farma muznih krava „Agrodunav“ Кaravukovo, farma svinja „Alfafarm“ Badovinci, ovčarska zadruga „Brajkovići“ Кosjerić, farma muznih krava „Golija“ Sjenica, specijalizovana zadruga za uzgoj svinja „1. decembar“ Žitorađe…

Nacionalni tim za preporod sela Srbije na zahtev povratnika i svih zainteresovanih za ulaganje u stočarstvo, organizovaće stručne posete najuspešnijim stočarskim zadrugama, uz savete o tome kako da organizuju novu ili se priključe nekoj od postejećih stočarskih zadruga.