Zadovoljstvo bogato hranljivim sastojcima

Ilustracija: Heljda, foto: pixabay
Ilustracija: Heljda, foto: pixabay

Heljda je stara kultura poreklom iz Azije. Gaji se zbog zrna koje je dobro svarljivo, uklanja štetne materije iz organizma pa se smatra da ima i lekovita svojstva. Ne sadrži gluten i preporučuje se osobama koje su osetljive ili alergične na ovaj protein. Služi kao dijetalna hrana, bogata je kalijumom, fosforom, magnezijumom, cinkom, kalcijumom, gvožđem i jodom. Heljda je veoma dobra medonosna biljka. Zavisno od vremena setve predstavlja odličnu pčelinju pašu tokom letnjeg i jesenjeg perioda. Seme heljde ima piramidalni oblik, lagano je, masa1000 zna teži oko 30 grama.To je zeljasta biljka obično visine oko 60 cm. Može da naraste i do 120cm. Koren heljde je veoma dobro razvijen, po izgledu podseća na vreteno, prodire u zemljište na dubinu i do 1,2 metra. Period vegetacije je oko 90 dana, dobro uspeva u brdskim predelima na visinama od oko 1000 metara nadmorske visine. Prema zemljištu nema velike zahteve. Može se uzgajati i na blago kiselom zemljištu. Tokom cvetanja i nalivanja zrna. osetljiva je na sušu i visoke temperature.

Osnovna obrada zemljišta se obavlja na dubinu 20 – 25 cm oranjem u jesen ili proleće. Setva se obavlja kada se zemljište zagreje na oko 15 ºC. Minimalna temperatura potrebna za setvu kreće se od 4 – 9 °C. Optimalna temperatura za klijanje kreće se oko 17 °C, a za cvetanje od 17 – 19 °C. Setva heljde počinje kada više nema opasnosti od mraza, od 01.05 do 15.05. Seje se sejalicama u uske, razmak između redova oko 10-15 cm ili široke redove, razmak između redova 40 – 50 cm, na dubinu 2 – 4 cm sa 50-90 kg/ha semena, 200- 300 klijavih zrna/m2. Posle setve obavlja se valjanje zemljišta. U slučaju širokoredne setve obaviti kultiviranje.

Ads code goes here

 

Pre obrade pođubriti sa oko 50 – 60 kg/ha azota, 50 – 60 kg/ha fosfora, 60 – 70 kg/ha kalijuma. Polovinu planiranih fosfornih i kalijumovih đubriva treba zaorati. U pripremi zemljišta za setvu uneti ostatak tih đubriva kao i polovinu planiranog azotnog đubriva. Ostatak azotnog đubriva aplicira se u prihrani 15 dana nakon nicanja i u cvetanju. Heljda nejednako i dugo sazreva. Žetva treba da počne kada je većina zasada počela da zri, odnosno kad dve trećine zrna poprime tamno-smeđu boju. Žetva se obavlja žitnim kombajnima koji se za to posebno podese. Nakon žetve seme se suši na manje od 14 % vlage. Prinos zrna heljde je od 1,5-2 t/ha. Od 100 kg semena heljde dobije se oko 65 kg brašna, oko 15 kg mekinja i oko 20 kg ljuske.