Sve češće i duže suše (smanjenje padavina i vlažnosti zemljišta), smanjenje kapaciteta vodnih resursa i produženje vegetacionog perioda, povećanje solarne radijacije, temperatura i isparavanja, usled globalnih promena klime na Zemlji, osim zaoštravanja problema u vodoprivredi i energetici, ozbiljno ugrožavaju i poljoprivredu i njenu proizvodnju.U ovakvim uslovima navodnjavanje ne može biti dopunska mera već način proizvodnje.

Godišnje potrebe za vodom kupine i maline iznose 500-600 mm, a deficit vode koji treba nadoknaditi usled nedostatka padavina je od 120-150 mm (norme navodnjavanja).Najveći deficit padavina na području istočne Srbije javlja se upravo u vreme kritičnih faza rasta i razvoja kupune i maline.

Malina i kupina mogu da koriste skoro svu vlagu koja se nalazi u površinskom sloju zemljišta, do 60 cm. Odgovarajuća količina vode neophodna je prilikom uzgoja maline i kupine tokom čitave vegetacije, kako bi iste imale snažan rast i postizale visoke prinose.

Nedostatak vode u periodu razvoja ploda imaće za posledicu sitne plodove. Najbolje bi bilo kada bi voda tokom cele vegetacije bila ravnomerno raspoređena. Količina vode koju zahteva malina i kupina za svoj rast i razvoj zavisi od vremenskih uslova, stanja biljke, te energije rasta. Međutim, utvrđeno je da se najviše norme vlage koja se upotrebi od strane ovih kultura kreće 0,5-0,8 cm dnevno.

Zemljišta se razlikuju po količini vode koju mogu zadržavati u ovoj zoni. Na primer, dobro drenirana peskovita zemljišta mogu zadržavati vodu svega 5 cm, dok ilovače zadržavaju granicu iste i do 10 cm. Generalno se smatra da sa navodnjavanem treba početi kada je 50% raspoložive-dostupne vlage u zemljištu iskorišteno. Sa maksimalnom procenom, ova situacija će se javiti u 5-10 dana, zavisno od tipa zemljišta i padavina.

Sazrevanje plodova kupine i intenzivan porast izdanaka se odvija u periodu kada su dnevne temperature uglavnom visoke pa je za uspešno gajenje, redovno i obilato plodonošenje potrebno obezbediti dosta zemljišne vlage, naročito u periodu od cvetanja do kraja zrenja, odnosno od početka juna do kraja septembra.

Navodnjavati se može na više načina, a u praksi se najviše primenjuje navodnjavanje brazdama, veštačkom kišom i sistemima kap po kap.

Navodnjavanje brazdama je dosta rašireno u područjima gde ima dosta vode, pored reka. U brazde se pušta voda koja lagano natapa površinu oko špalira kupine, a pri tom ne kvasi listove i plodove.

Sistem veštačke kiše se koristi na većim površinama i u organizovanoj proizvodnji. Ovaj način navodnjavanja je dosta nepovoljan jer vlaženje plodova u vreme zrenja podstiče razvoj truleži plodova.

Sistem „kap po kap“ je najekonomičniji i najpogodniji način navodnjavanja. U odnosu na ostale načine navodnjavanja sistem „kap po kap“ poseduje sledeće prednosti:

Potrebna je manja količina vode – racionalna potrošnja;

sistem je prenosiv – lako se montira i demontira ;

u zavisnosti od spoljnih uslova određuje se količina vode koja može biti od 4,5 do 18 litara po metru za sat ;

uz vodu se može dodati i đubrivo za prihranu ako je potrebno;

ne kvase se list i plod , te ne stvara povoljne uslove za razvijanje truleži ploda;

u nedostatku izvorišta voda se može dopremati i cisternama ;

obezbeđuje stalnu umerenu vlažnost zemljišta ujednačenog intenziteta ukoliko je sistem pravilno izbaždaren , što se tiče protoka u špaliru zasada.

Broj zalivanja uglavnom zavisi od količine padavina u datom području i varira iz godine u godinu.Strategija zalivanja po fenofazama :

U nešto aridnijim područjima prvo navodnjavanje se obavlja već u aprilu , potom u maju i junu u fazi cvetanja i početka intenzivnog porasta plodova. Zatim u fazi neposredno pred zrenje, a sledeće sredinom avgusta, u vreme punog zrenja plodova. Poslednje, navodnjavanje, koje podstiče diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu, obavlja se početkom septembra. Na nešto većim nadmorskim visinama i humidnijim područjima pojedinih godina nije neophodno navodnjavanje. Međutim i tada bar dva navodnjavanja, i to početkom i u drugoj polovini avgusta, daju veoma pozitivne efekte.

Prekomerno zalivanje je rasipanje, a može biti i štetno, te ga treba izbegavati. Ono može za rezultat imati pojavu nežnih, mekanih plodova, koji su izrazito osetljivi na dodir, čime se otežava manipulacija istim. Takođe, prekomerno navodnjavanje ispira hraniva, posebno azot, iz zone korenovog sistema, te sprečava aeraciju zemljišta, zatim normalan rast korena, te pogoduje razvijanju bolesti, trulež korena.