Šta treba znati pre podizanja zasada šljive

Ilustracija: šljive, foto: Branko Tanasković

Izbor sorti šljive je od odlučujuće važnosti pri podizanju novih zasada. Poznato je više od 2500 sorti šljive na svetu, a u savremenim zasadima šljive u Srbiji gaji se desetak sorti, uglavnom stvorenih u Srbiji , kao i nekoliko introdukovanih.

Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na tri grupe:

– stone sorte

– sorte šljive za rakiju

– sorte šljive za više namena

Prema obliku plodova i njihovoj boji šljive delimo na :

  • Mirabele – ima sitnije okruglaste plodove, koštica se uglavnom odvaja. Sami plodovi su uglavnom žute boje
  • Renklode ili okrugle šljive – plodovi krupni do veoma krupni, okrugli, žutih, ljubičastih, crvenkastih i ostalih boja pokožice. Za njih se koristi naziv ringlovi u nekim krajevima.
  • Jаjаste šljive – plodovi su izduženog oblika. Boja pokožice im je tamnija, čvrstog mesa i oštrih vrhova koštice.
  • Ovаlne šljive – imaju neujednačenu boju kao i veličinu plodova.
  • Cepаče ili plаvice – pogodne su za industrijsku preradu, koštica se lako odvaja, pokožica plava. Ovaj tip se veoma ceni za stonu upotrebu ali i za industrisku preradu. Dobar primer je sorta Požegača.
  • Na oplemenjivanju šljive i priznavanju novih sorata najviše je urađeno u Institutu za voćarstvo u Čačku. U ovom Institutu postavljeni su dugoročni ciljevi oplemenjivanja šljive, od kojih su najvažniji :

 

  • stvaranje novih sorti prilagođenih agroekološkim uslovima umereno-kontinentalne klime. Nove sorte treba da su otporne prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši.

 

  • stvaranje sorti tolerantnih i otpornih prema šarki šljive (Plum pox virus) i najčešćim gljivičnim oboljenjima (Polystigma rubrum (Person) De Candolle i Puccinia (Tranzschelia) pruni-spinosae (Pers.) Diet.) prednost je potrebno dati samooplodnim sortama, redovne i obilne rodnosti.
  • selekciju usmeriti u pravcu stvaranja sorti širokopiramidalne, umereno guste krune sa širokim uglovima grananja i elastičim granama koje se ne lome pod teretom plodova.

 

  • stone sorte treba da imaju krupne plodove (preko 100 g) sa plavom bojom pokožice, privlačnog izgleda, žutog, čvrstog, sočnog, slatko-nakiselog mezokarpa koji se odvaja od koštice i koji dobro podnosi rukovanje i prevoz, a dugo zadržavaju svežinu i dobar izgled i kvalitet.
  • sorte za sušenje treba da imaju srednjekrupne plodove (30 do 50 g), ovalnog oblika, da sadrže preko 20% rastvorljivih suvih materija, da imaju čvrsto meso žute boje koje se odvaja od koštice, da dobro podnose manipulaciju i transport, da ne pucaju na kiši, da se lako i brzo suše i da pri tome ne pucaju i ne ispuštaju sok.

 

  • U cilju produženja sezone sušenja i korišćenja u svežem stanju treba nastojati da se dobiju sorte sa što ranijim, kao i sa vrlo poznim sazrevanjem.

 

  • Sorte za druge vidove prerade ili sorte kombinovanih osobina (kompot, pekmez, džem, slatko, rakija) treba da imaju visok sadržaj šećera, dobar ukus, odgovarajuću boju pokožice i mezokarpa, konzistenciju mesa i da redovno i obilno rađaju.