Kako gajiti ovu lekovitu biljku

Ilustracija: matičnjak, foto: pixabay
Ilustracija: matičnjak, foto: pixabay

Matičnjak je višegodišnja biljka, na istom zemljištu ostaje 5-6 godina te se iz tog razloga ne uvodi u klasičan plodored. Najbolji predusev za gajenje matičnjaka su đubrene okopavine.

Obradu zemljišta za sadnju potrebno je započeti u jesen. Posle okopavina orati na punu dubinu. Naročito je važno da se duboko oranje obavi u oblastima gde godišnje padne manje od 600 mm padavina. U slučaju prolećne sadnje zemljište ostaje u otvorenim brazdama da prezimi. Ako se matičnjak sadi u jesen poorano zemljište treba odmah pripremiti za sadnju.

Matičnjak najbolji prinos daje na parcelama koja su prethodne godine đubrenje stajskim đubrivom. Od mineralnih đubriva matičnjaku najviše odgovaraju kompleksna NPK đubriva koja treba uneti u količini 400-500 kg/ha koje se rasturaju sa predsetvenom pripremom zemljišta.

Matičnjak se razmnožava na tri načina: direktom setvom, deljenjem starijih bokora i proizvodnjom rasada u hladnim lejama i sadnjom rasada. Ovaj poslednji način razmnožavanja matičnjaka se koristi u praksi. Bitno je izabrati zemljište koje se navodnjava za proizvodnju rasada u hladnim lejama. Zemljište treba da je čisto, bez prisustva korova, jer zakorovljenost utiče na poskupljenje proizvodnje i smanjuje broj sadnica po jedinici površine. Kada se zemljište dobro pripremi setva se obavlja u redove na rastojanju 15-20 cm od reda. Za setvu 1m2 potrebno je 4-5 g semena. Zatim se posejano seme pokrije 1-2 cm debelim slojem sitne zemlje pomešane sa dobro zgorelim stajnjakom. Seme niče 15-20 dana i u tom periodu se leje moraju stalno zalivati. U hladnim lejama rasad ostaje 40-60 dana, za koje vreme biljke dobijaju 2-3 para listova i dostignu visinu 10-120 cm. Nakon toga rasad se vadi i rasađuje na stalno mesto. U hladnim lejama sa 1m2 dobija se 200-300 komada rasada.

Matičnjak se može saditi u jesen i u rano proleće. Sadnja se obavlja na međurednom rastojanju od 50 cm, a u redu 30 cm. Za 1 ha potrebno je 66000 sadnica. Matičnjak se na manjim površinama sadi ručno, a na većim parcelama se koristi sadilica za povrće.

Mere nege u proizvodnji matičnjaka su okopavanje, prašenje i prihranjivanje.

Okopavanje je neophodna mera i obično se obavlja 2-3 puta godišnje u zavisnosti i od prisutnosti korovskih vrsta. Prvo okopavanje treba obaviti pri pojavi prvih korovskih vrsta, a drugo 15-20 dana posle prvog. Preporučuje se da se poslednje okopavanje obavi neposredno pred berbu. Međuredno prašenje obavlja se mašinama.

Prihranjivanje se obavlja sa azotnim đubrivima i to u dva navrata. Prvo prihranjivanje 150-200 kg /ha KAN 27% a drugo prihranjivanje sa istom količinom đubriva posle prve žetve. Starije zasade potrebno je u jesen ili rano sa proleća nađubriti sa 300-400 kg /ha kompleksnog NPK đubriva, a zatim izvršiti dublje oranje.

Matičnjak je otporan na bolesti. U godinama sa većom količinom padavina može ga napasti patogen Septoria Melissae Desm. koji izaziva sivkastomrke ili crne pege na listu najčešće ograničene sa lisnim nervima. Rđa na matičnjaku koju izaziva patogen. Puccinia Melissae Pers. nije zabeležen u našim uslovima. Štetočine koje napadaju biljke matičnjaka su najčešćre buvač (Halticinae) ,cikade i polifagne gusenice.