Višnja po izgledu podseća na svoju dalju rođaku trešnju, ali je plod u zavisnosti od sorte obično nešto sitniji, sočniji i tamno crvene boje. Smatra se da je poreklom iz Male Azije, gde su se hiljadama godina u ishrani koristili plodovi divlje višnje. U Evropu je stigla preko antičke Grčke i starog Rima, a kako je vrlo prilagodljiva biljka zahvalna za uzgoj, vrlo brzo se odomaćila na starom kontinentu.
Višnja se koristi za lečenje mnogih oboljenja. Pre svega se koristi u prirodnoj medicini, ali i oficijalna medicina ne demantuje njena blagotvorna dejstva na ceo organizam. Naše bake su nam skidale povišenu temperaturu sokom od višanja i oblogama od istog. Za otvaranje apetita bilo je dovoljno pojesti šaku kiselijih višanja. Posle napornog treninga i teškog fizičkog rada, višnja hidrira organizam, okrepljuje, vraća snagu, a zbog visokog sadržaja vitamina C pojačava imuni odgovor organizma.
Kako je moćno protivupalno sredstvo, koristi se kod akutnih i hroničnih, iscrpljujućih upala i infekcija koje značajno mogu da oslabe organizam. Kao svež plod ili kao prirodno ceđeni sok, bez šećera, višnja će pomoći vašem organizmu da se brže oporavi. Preporučuje se rekovalescentima, osobama koje se oporavljaju od težih bolesti. Obzirom da je veoma jak antioksidans višnja štiti od slobodnih radikala, detoksikuje organizam i odlična je preventiva. Odlična je za vedriji san, protiv nervoze, depresije i stresa. Deluje umirujuće i okrepljujuće.
Ovo voće ne traži posebne uslove za gajenje, odgovara joj gotovo bilo kakvo zemljište od kiselog do alkalnog, dobro podnosi niske temperature čak do -40 stepeni, a višestruko vraća za uloženi trud.
Tamno crveni plod višnje čiji sok po gustini i boji podseća na ljudsku krv, bogat je izvor vitamina, minerala i oligoelemenata. Dokazano je da ima blagotvorno dejstvo na čitav ljudski organizam. Glavni pigment je crveni antocijan koji deluje kao antioksidans, i jedan je od važnih regulatora srčanog ritma i procesa starenja. Višnja je bogata velikom količinom vitamina, pre svega C, A, B1, B2, B6 i E, potom selenom, ugljenim hidratima, vlaknima, pa je lako svarljiva i ne izaziva bilo kakve stomačne probleme. Najvećim delom, tačnije od 80 do 85 procenata višnje je voda, pa ovo voće okrepljuje, osvežava i hidrira organizam.
Osim vode, sadrži manje količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma.