Ovoga puta donosimo Vam priču iz sela Ladovica, nadomak Leskovca. Poljoprivredno gazdinstvo Ilić, čiju vam priču prenosimo, nije specijalizovano za određeni vid proizvodnje, već je, kako kaže naš domaćin, opredeljeno za više kultura, a samim tim više opcija ili izvora prihoda, na koje može koliko toliko da se osloni u uslovima nestabilnog tržišta.

O tome šta na svom gazdinstvu proizvodi, koje kulture i na koji način se bori protiv problema i izazova koje raznovrsna proizvodnja sa sobom nosi, ispričao nam je Žarko Ilić, mladi poljoprivrednik iz sela Ladovica.

Čime se ovaj mladi poljoprivrednik bavi, odgovorio nam je u prvom pitanju i otkrio zbog čega se odlučio da na njegovom gazdinstvu preovladava ovakav koncept proizvodnje?

„Na mom gazdistvu ima od svega po malo, počevši od ratarstva, kukuruza i pšenice, nastavljajući sa voćarstvom, zasadima višanja i jagoda, pa i u neku ruku stočarstva i živinarstva, većinom za svoje potrebe, dok je voćarstvo dominantna grana poljoprivrede od koje gazdinstvo egzistira i od koje se proizvodi plasiraju na tržište. Vinogradarstvom se bavimo takođe, ali na zanemarljivim površinama, reč je o hobi zasadu koji obrađujemo iz tradicije i u skladu sa svojim potrebama.“ – rekao je Žarko, mladi poljoprivrednik iz sela Ladovica

Napomenuli ste da se najozbiljnije bavite voćarstvom, o kojim površinama je reč i da li mislite da je voćarstvo jedna od rentabilnijih kultura za gajenje i zašto?

„Zasadi višnje se prostiru na površini od 50 ari, dok su jagode na otvorenom polju zasađene na površini od 30 ari. Svedoci smo toga da sa višnjom godinama unazad situacija nije brilijantna, međutim, kao odgovor na tu situaciju, borimo se kvalitetom koliko god je to u našoj moći. Voćarstvo bi za nas male proizvođače bilo itekako isplatljivije samo pod uslovom da država stane na našu stranu i obezbedi nam na neki način, zagarantovanu ili bar optimalnu cenu tržišnih proizvoda. Na mom gazdinstvu fokus je na voćarstvu, sa akcentom na proizvodnju jagoda. Novčana sredstva rano u proleće, kao prvi priliv u toku sezone, može itekako da znači, kako za budžet, tako i za dalja ulaganja.“ – tvrdi Žarko.

Što se tiče zasada višnje, da li ste zadovoljni prinosima, ali moramo da iskoristimo priliku da Vas pitamo, da li je tržišna cena bila zadovoljavajuća?

„Gotovo pa identična situacija u odnosu na prošlogodišnja dešavanja, sa jako težim vremenskim uslovima. Temperaturne oscilacije, nestabilni vremenski uslovi, u mnogome su otežali proizvodnju pod otvorenim nebom, gde ste direktno zavisni od istih. Uzimajući u obzir sve navedeno u prethodnim rečenicama, mogu da kažem da sam zadovoljan, jer je višnja sa mojih zasada bila većinom u prvoj klasi, kvalitet je bilo odličan, a tržišna cena 50 dinara po kilogramu.“

Na sam pomen loših vremenskih uslova karakterističnih za ovu godinu, da li nam možete reći koliki je izazov gajiti jagodu na otvorenom polju?

„Ako govorimo o proizvodnji jagoda na otvorenom polju, nezavisno od vremenskih uslova i sezona, to predstavlja veliki izazov i mnoštvo problema jagodarima. Rizika ima previše. Što ranije stigne – to bolje! Ukoliko uspete da sa ranim sazrevanjem dobijete zadovoljavajući prinos i kvalitet, ne morate mariti za tržišnu cenu. Zbog toga moramo voditi računa o više faktora, kako bi rentabilnost kulture bila na određenom nivou. Moraju da postoje želja, upornost, trud, kao i znanje koje se uvek isplati.“

Kakav je ovogodišnji rod jagode?

„Ova godina je upoređujući je sa prošlom, u pogledu roda slabija. Uzimajući u obzir stanje samo na mojim parcelama, podatke koje beležim i upoređujem jesu ohrabrujući, što se tiče sive truleži, koja je znatno manje prisutna na mojim zasadima ove godine.“

Za sam kraj ove priče, kao mladi poljoprivrednik koji živi i radi na selu, šta biste poručili mladim ljudima čije ih ambicije usmeravaju ka selu?

“Mladim ljudima koji imaju ambicije da ostanu i rade na selu bih poručio jednu stvar – ostanite na svojim imanjima, bolje je biti sam svoj gazda, organizovati svoje obaveze i planirati svoje vreme. Svako ko ima volju, može da uspe, mesta ima za sve.“