Čime je najbolje hraniti koze

Ilustracija: koze, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: koze, foto: Svetlana Kovačević

U uslovima intenzivne proizvodnje mesa i mleka u kozarstvu potrebno je obezbediti sve potrebne hranljive sastojke. Zato je neophodno da ishrana koza bude što raznovrsnija u pogledu kvaliteta i

količine hraniva koja se koriste. Pored ishrane brstom i pašom uključiti i druga hraniva kao što su seno, sočna i zelena hraniva, koncentrovana hraniva

( žitarice) i dr.

Prilikom ishrane koza brstom koze veoma uživaju ali takvim načinom ishrane se podmiruju samo „uzdržne potrebe“ u energiji i proteinima. Ovakav način ishrane se može koristiti u prvoj fazi skoznosti ili pri niskoj proizvodnosti.

Uočeno je da se ishranom koza brstenjem lišća, mladih lastara i kore drveća poboljšava apetit pa je preporučljivo da se ovaj način ishrane u kraćim intervalima primenjuje u kombinaciji sa pašom.

Paša je najjeftinije i najvažnije hranivo za ishranu svih kategorija koza.

Jedan hektar dobrog pašnjaka može tokom pašne sezone podmiriti potrebe za 6 odraslih grla. Pašom osrednjeg kvaliteta se mogu podmiriti „uzdržne potrebe“, zatim potrebe jarčeva izvan pripusne sezone, koza u početnim mesecima bremenitosti i završnoj fazi laktacije. U ostalim proizvodnim fazama uz pašu je potrebno koristiti i druga hraniva, pre svega seno i koncentrovana hraniva (žitarice). U slučaju da je paša jedino hranivo u dnevnom obroku koza može pojesti 12-14 kg. U kombinaciji sa senom (0,5-2 kg/ grlu na dan) količina pojedene paše se smanjuje na 5-10 kg. U letnjim mesecima kada temperatura vazduha raste apetit se smanjuje ( na 35-40 stepeni S, prestaju da uzimaju hranu) pa je poželjno grla isteravati na pašu rano ujutro i ostaviti ih da pasu naredna 2-4 sata.

Iskoristivost pašnjaka pri slobodnoj ispaši je oko 60-65% jer koze jedu samo mlade delove biljaka, neophodno je ispašu organizovati putem pregona. Napasanje većeg broja grla zahteva formiranje ograde i angažovanje pastira ili po mogućstvu primenu električne ograde (čobanica).

Ispašu u proleće početi kada visina biljaka dostigne 10-15 cm. Pašu u rano proleće može činiti i ozima raž, ječam, zob pa čak i pšenica u zeleno. Takođe se uspešno može koristiti i uljana repica u količini 6-7 kg/ kozi dnevno.

Dobra hraniva za koze su stočna repa koja se daje u količini 2-4 kg/grlu, prethodno isečena, stočna mrkva 5-6 kg, krompir maksimalno 2 kg/dnevno, stočni kelj 5 kg/grlu.  Kukuruzna silaža je kvalitetno hranivo u obroku koza, ali samo u umerenim

količinama 2-5 kg/grlu. Skoznim grlima ne treba davati više od 1,5-2 kg. Spremanje silaže je ekonomski opravdano jedino u slučaju ako uzgajivač raspolaže sa stadom od 80 i više koza.

 Koze radije jedu seno, pogotovo lucerkino. U toku zimske ishrane seno se daje u količini od 2- 3kg./grlu. Pri ishrani senom javljaju se znatni rasturi, jer koze kao i ovce odabiraju samo najkvalitetnije delove, koji mogu da budu i do 30%.

Slama se koristi u retkim slučajevima i to najčešće na prelazu iz zimske na letnju ishranu. Ako se ipak koristi, najbolja je zobena slama u količini najviše do 1 kg/grlu. Može se mešati i sa drugim hranivima npr. sočnim kada se povećava njena iskoristivost.