Preporuka je da se šljive beru u nekoliko mahova, zato što ne sazrevaju svi na istom stablu istovremeno. Brati po suvom i lepom vremenu, najbolje ujutru posle rose i u popodnevnim časovima. Plodovi koji se beru za stonu potrošnju beru se počevši od najnižih grana, postepeno ka vrhu, čuvajući pepeljak direktno u ambalažu za isporuku. Bez potrebe ne treba manipulisati plodovima i izazivati njihovo nagnječenje. Plodove koji su obrani u holandezama pre transporta čuvati u hladovini voćnjaka, kako bi se sprečilo njihovo pregrevanje. Ambalaža za plodove koji se beru za proizvodnju voćnih rakija može biti raznovrsna, gde su se dobro pokazali i jači plastični džakovi. Nikako ne brati natrule plodove, kao ni zdrave sa bilo kakvim nepoželjnim primesima, već samo odgovarajuće za proces ukomljavanja.

 Šljiva u svežem stanju svrstava se u tri kvalitetne kategorije: ekstra klasa, prva i druga. Klasiranje se vrši kada je berba šljive, zato što bi dodatno razvrstavanje izazivalo lomljenje peteljki, skidanje pepeljka i oštećenje plodova.

Plodovi ekstra klase moraju biti ujednačeni po obliku, boji i veličini, obrani rukom sa peteljkom, neraspuknuti, maksimalno očuvani bez ikakvih nedostataka. Veličina plodova mora biti iznad prosečne veličine za tu sortu. U jedinici pakovanja šljive mogu sadržati do 5% plodova bez peteljki.

Plodovi prve klase moraju biti ujednačeni po obliku, boji i veličini, obrani rukom. Plodovi mogu odstupiti do 10% u pogledu oblika i boje karakterističnih za tu sortu.

 Plodovi druge klase čine plodovi koji ne odgovaraju uslovima propisanim za šljive ekstra ili prve klase, ali su očuvali odlike sorte i zadovoljavajući minimum kvaliteta. U jedinici pakovanja može biti do 10 % plodova sa oštećenjima, ali najviše na jednoj četvrtini površine ploda.  Bez obzira za koju se namenu beru plodovi treba voditi računa o čuvanju grana, bez lomljenja i njihovog cepanja. Nakon berbe odmah očistiti voćnjak od svog opalog lišća, sitnih grančica, neubranih plodova, kako bi se pored ostalog postiglo i u preventivnim merama.