Koliko je bitno seme u voćarstvu

Ilustracija: Jabuke za izvoz
Ilustracija: Jabuke za izvoz

U voćarskoj proizvodnji seme služi za proizvodnju podloga – semenjaka ( sejanaca – generativna podloga ) i to : divlja jabuka, divlja kruška, djenarika, vinogradarska breskva, divlja trešnja, višnja, magriva, orah, pitomi kesten, mečja leska i badem. Seme služi i za stvaranje novih sorti hibridizacijom. Seme predstavlja prvi stadijum u

razvitku oplođene jajne ćelije, stadijum razvitka klice i ono je reproduktivni organ koji služi za razmnožavanje.

Ads code goes here

U voćarskoj proizvodnji sorte se ne razmnožavaju semenom budući da se radi o heterozigotnim organizmima već vegetativnim načinima. Seme voćaka po pravilu se razvija iz oplođnog semenog zametka.

U građi semena razlikujemo semenjaču, podsemenjaču i embrion. Pojedini delovi semena vode poreklo od cveta to su semenjača koja nastaje od integumenata, podsemenjača – vodi poreklo od različitih višeslojnih struktura. Kod nekih vrsta voća spoljni deo semena čini i endokarp koji gradi košticu ( mušmula, dren ). Embrion kod semena, koji nastaje oplodnjom jajne ćelije i endosperm, koji nastaje oplodnjom sekundarnog jedra embrionove kese, su u genetičkom smislu novostvoreni delovi semena. Endosperm se u procesu embriogeneze resorbuje i u formiranom semenu se nalazi samo njegovi ostaci koji čine deo podsemenjače. Embrion u semenu voćaka građen je od kotiledona i klice.

Klica se sastoji od korenka, potkoledonog tkiva i vegetacione tačke. Seme voćaka može biti različite veličine, oblika i boje i često se koristi u determinaciji sorti i očuvanje genetičkog potencijala. Veoma bitno je da se genetička raznolikost voćaka očuva za buduće generacije u cilju stvaranja novih sorti koje će biti adaptivne i otpoprne na novostvorene klimatske promene u cilju proizvodnjhe zdravije i bezbednije hrane za ishranu čovečanstva u budućnosti.