Sprečimo štete i golobrst

Ilustracija: Dudovac, foto: PSS Ruma
Ilustracija: Dudovac, foto: PSS Ruma

Na području PSS Ruma registrovano je  prisustvo  larvi i simptoma od njihove ishrane druge generacije dudovca, Hyphantria cunea. Kao polifagna štetočina  hrani  se na preko 120 biljnih vrsta. Prisustvo jajnih legala u zapercima konstatovanoje  na lišću: oraha, lešnika, badema, jabuke, kruške, dunje,  šljive, trešnje, višnje, bresve i kajsije.  Štete prave larve koje se hrane lišćem, upredaju ga svilenim nitima  i skeletiraju. Usled jačeg napada na napadnutim biljkama može doći i  do golobrsta.

Dudovac ima dve generacije godišnje, a njihova pojava iz godine u godinu i štetnost je različita i zavisi od mnogih drugih faktora (vremenskih prilika, broja ptica i sl.).

Imago dudovca je leptir bele boje. Mužijak na prednjim krilima ima crne ili smeđe mrlje, a ženkina krila su potpuno bela. Krila su im u potpunosti dlakava. Gusenice su svetlo žute boje sa nijansama od zelenkaste do smeđe. Na leđima imaju bradavice iz kojih u kasnijim periodima izlaze dlačice po kojima su specifične. Dostižu dužinu od oko 35 milimetara.

Lutka dudovca tamnosmeđe je boje i dugačka je oko 10 mm, a jaja su svetlo žute do zelenkaste boje. Značajno je da čak i jaja imaju dlačice.

Dudovac prezimljava u stadijumu lutke na skrovitim mestima, u pukotinama kore drveta ili u šupljinama. Leptiri se pojavljuju u drugoj polovini aprila pa nadalje, a što zavisi od vremenskih prilika, najviše od temperature ( iznad 18°C).

Ženka leptira u paučinastim gnezdima, na naličju listova na vrhu krošnje, može položiti do 800 jaja.  Za nedelju dana iz njih se izlegu gusenice koje se od druge polovine maja do početka avgusta masovno pile.  Za mesec i po dana dolazi do potpunog razvoja gusenice koje se sve to vreme hrane lišćem. Mlade gusenice žive u grupi a potom se osamljuju. Najviše štete nanosi druga generacija ove štetočine, i to starije larve, u vreme od avgusta do oktobra. Populacija dudovca je brojnija kada je suvo, sparno i sunčano vreme.

Mere suzbijanja

Čim se uoče paučinasta gnezda i gusenice, pre pričinjavanja štete, neophodno je mehanički skinnuti gnezda i uništiti ih. Ova se mera može sprovoditi u slučaju manjih zasada voćki.

U slučaju da je napad značajniji koriste se hemijska sredstva (selektivni insekticidi ), imajući na umu da ona deluju jedino kada su jaja tek položena ili dok su larve skroz male. Zakasnela primena insekticida ne daje efekte i nema svrhu. Registrovani insekticid za suzbijanje ove štetočine je Fastak (Alfa-cipermetrin).

Preporučuje se upotreba insekticida na bazi Bacillus thurigiensis subspec. Kurstaki (D Stop).