Od čega zavisi procenat masti u mleku

Ilustracija: Mleko granice, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: Mleko granice, foto: Domaćinska kuća

Procenat mlečne masti u mleku u prvom redu zavisi od rasne pripadnosti grla. Kod krava holštajn rase iznosi 3,2% do 3,6%, dok se kod krava simentalske rase kreće u intervalu od 3,6% do 4,0%. U okviru iste rase koncentracija masti u mleku krava varira zavisno od ishrane krava, njihove starosti, faze laktacije kao i godišenjeg doba u kome se uzima uzorak mleka za analizu.
Ishrana bogata sirovim vlaknima dovodi do porasta koncentracije masti u mleku, dok je ishrana koncentrovanim hranivima praćena smanjenjem koncentracije masti u mleku.
Tokom toplih letnjih meseci u kojima je visoka relativna vlažnost vazduha, koncentracija masti u mleku opada.
Starije krave imaju nižu koncentraciju masti u mleku.
Odmah nakon teljenja koncentracija masti je najviša, zatim opada od 25-og do 50-og dana laktacije, a onda se opet povećava do 250-og dana laktacije.
Ukoliko je koncentracija masti u mleku van fizioloških vrednosti, evidentno je da postoje određene promene u metabolizmu krava koje su dovele do njene promene, porasta ili smanjenja koncentracije. Sniženje koncentracije masti u mleku često je posledica nepovoljne ishrane krava u periodu oko teljenja, odnosno u peripartalnom periodu. Smanjenje koncentracije masti u mleku može biti i posledica acidoze buraga, koja je posledica preterane upotrebe koncentrovanih hraniva uz istovremeni nedostatak kabaste hrane. U tom slučaju, smanjen sadržaj acetata u buragu ima za posledicu nedovoljnu sintezu mlečne masti.
Toplotni stres kod krava redovno je praćen smanjenjem koncentracije masti u mleku zbog smanjene konzumacije hrane. Pad koncentracije masti u mleku krava tokom toplotnog stresa može biti i posledica veće učestalosti acidoze buraga koja se javlja u tim uslovima.
Visoka zastupljenost hraniva bogatih mastima može dovesti do smanjenja mlečne masti iz dva razloga. Linoleinska kiselina u višku, nakon resorpcije, deluje inhibitorno na lipogenezu u mlečnoj žlezdi. Višak masti u buragu inhibitorno deluje na aktivnost protozoa zbog čega je smanjena digestija strukturnih vlakana obroka.
Porast koncentracije masti u mleku najčešće se identifikuje u momentu pojačane lipomobilizacije, koja se javlja u uslovima izrazito negativnog energetskog bilansa krava. Tada dolazi do porasta koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi koje mlečna žlezda koristi kao prekursore slobodne masne kiseline iz krvi učestvuju u sintezi mlečne masti.
Na osnovu koncentracije proteina i masti u mleku i njihovog međusobnog odnosa može se ustanoviti energetski status krave i neophodne korekcije ishrane da bi se ona dovela u stanje uravnoteženog energetskog bilansa.