Ozima pšenica ima daleko veći ekonomski značaj u odnosu na jaru (prolećnu) pšenicu, jer su površine i prinos u svetu pod ozimom pšenicom daleko veći u odnosu na jaru pšenicu.

Ozima pšenica za svoje uspevanje zahteva blage uslove, umerene zime. Glavni rejon gajenja ozime pšenice je umereni pojas.
Ozima pšenica daje ne samo veći, već i stabilniji prinos od jare.
Jara (prolećna) pšenica je malo zastupljena u optimalnim rejonima gajenja ozime pšenice. Ona se pretežno gaji u surovim ekološkim uslovima. Ovo proizilazi iz činjenice što jara pšenica ima kratak vegetacioni period i što bolje podnosi sušu i visoke temperaature od ozime pšenice.

Zbog toga ona se u mnogo većoj meri gaji na severu zemljine kugle i u suvim kontinentalnim rejonima.
Osnovne razlike između ozime i jare pšenice su

vreme setve – jara pšenica se seje u proleće dok se ozima pšenica seje u jesen i prezimljuje u fazi od bokorenja do nicanja.

dužina vegetacije – jara ima kraću vegetaciju od ozime

bokorenje – jara pšenica slabije bokori od ozime

otpornost na niske temperature – jara pšenica je slabije otporna na niske temperature od ozime pšenice

dužina stadijuma jarovizacije – jara pšenica ima daleko kraći stadijum jarovizacije
otpornost na visoke temperature i sušu – jara pšenica je otpornija od ozime

kvalitet zrna – jara pšenica daje kvalitetnije zrno i brašno od ozime