Dunja je voćka toplijeg podneblja i sa uspehom se može gajiti do 800 m nadmorske visine. Osetljivija je od jabuke i kruške na niske zimske temperature. U toplijim predelima daje krupnije plodove nego u hladnijim. Dunja bolje podnosi sušu od jabuke i kruške, ali u sušnim godinama plodovi ostaju sitniji i manje kvalitetni. Zahteva veliku vlažnost vazduha, oko 75-80%.

Zemljište za gajenje dunje treba da je duboko, plodno i rastresito. Kiselost zemljišta treba da je od 5,0 do 6,2. Za dunju su najbolja zamljišta: gajnjače, laka lesivirana zemljišta, aluvijum, lake smonice sa 35 % humusa. Nagib terena od 3-5% odgovara dunji. Treba izbegavati vetrovita područja jer jak vetar potpomaže isušivanje i izmrzavanje stabla u toku zime, ometa let pčela u vreme cvetanja i obara deo plodova pred berbu.

Savremene plantažne zasade dunje treba podizati na međurednom rastojanju od 5 i 3 m u redu. Najčešći sistem gajenja dunje je kotlasta kruna. Rezidba se mora obavljati redovno u proleće, u vidu proređivanja krošnje za bolje osvetljenje i provetravanje i za pospešivanje mladog prirasta. Zelena rezidba se obavlja u junu, proređivanjem vodopija i usmeravanjem grana. Treba redovno uklanjati trule, sasušene i moniliozne plodove, da bi se sprečilo širenje truleži plodova. Berba dunje obavlja se početkom oktobra, kada plodovi počnu dobijati intenzivnu limunžutu boju, a semenke su potpuno crne.

Plod dunje uglavnom se koristi za preradu u slatko, kompot, žele, sok, rakiju a i za jelo u svežem stanju.

Gajenje dunje je dugoročan posao. Ko ima dovoljno novca za ulaganje i vremena da čeka najmanje pet godina do punog roda, mogao bi da profitira, ali samo na većim količinima, kako bi se lakše podnele oscilacije cena.