Ovca je izuzetno skromna životinja, hrani se grubom kabastom hranom uz male količine koncentrata, odnosno smeše, a da pri tom daje visoko kvalitetne proizvode kao što su: meso, mleko, vuna.
Ishrana ovaca u zimskom periodu, zasniva se na kvalitetnoj konzervisanoj hrani sena trava, lucerke i silaže.Što se tiče korišćenja silaže ovde se mora voditi računa, uostalom kao i kod drugih preživara, da je dobrog kvaliteta i da se u silo jami odvija kvalitetna fermentacija.
Što se tiče spremanju same silaže, mora se posvetiti velika pažnja, da je masa što bolje usitnjena, dobro ugažena.Traktorske gume se moraju dobro oprati pre gaženja, dakle točkovi moraju biti čisti, a traktori sa prikolicama ne smeju da se penju u silo jamu, već treba sa strane da kipuju masu za siliranje.Ovim postupkom se sprečava unos prljavštine i zemlje u silo jamu.Ceo proces siliranja se mora odviti brzo, u što kraćem roku, radi dobijanja kvalitetnog hraniva. Isto tako, posle procesa siliranja, moramo posvetiti pažnju zatvaranju same silo jame, ako ona nije dobro zatvorena, ceo trud, ma koliko bila kvalitetna masa, će propasti i opet nećemo dobiti kvalitetnu hranu. Proces siliranja je jedan zahtevan posao koji zahteva:- kvalitet
– brzinu
– higijenu
Što se tiče same higijene u spremanju silaže, napomenuto je, da traktorski točkovi moraju biti čisti, da se sa njima ne bi unela zemlja, u kojoj živi jedna bakterija Listeria monocytogenes, na koju su naročito ovce osetljive. Ova bakterija spada u zoonoze, može da oboli i čovek preko hrane, mleka, sira…Obolele ovce od ove bakterije;- izdvajaju se iz stada, pogrbljene su, lako padaju, drže glavu prema stomaku, kreću se u krug a najgore je što dolazi do pobačaja.
Ishrani ovaca u zimskom periodu, treba posvetiti posebnu pažnju, zato što su ovce u tom periodu, uglavnom sjagnjenje. Nakon oplodnje, ovce nemaju neke povećane potrebe u ishrani, pored kvalitetnog sena koristi se i kvalitetna silaža, mada ima i pogrešnog mišljenja da ona nije dobra za bremenite životinje.
Ovce u ovom periodu se hrane sa 1,5-2 kg sena i 2-3 kg kvalitetne silaže ili korenasto krtolastih plodova. Ukoliko je seno izuzetnog kvaliteta, količina može da se smanji na 0,5 kg dnevno, a silaža poveća na 4 kg. Ishrana samo silažom se NIKAKO NE PREPORUČUJE. Uz silažu se daje i 10 grama stočne krede dnevno, da bi se neutralisala kiselost i sprecila pojava azidoze – kisela indigestija.Nikako se ne sme koristiti pokvarena, plesniva kao i smrznuta silaža, jer dolazi do poremećaja u varenju, naduna i pobačaja.Da bi se sprečilo smrzavanje silaže, nju preko najlona treba dobro zaštiti balama slame ili snopovima kukuruzovine.
Pojačana ishrana se javlja pred samo jagnjenje, odnosno kada se plod intenzivno razvija. Uz obrok se dodaje i oko 200-400 grama kukuruzne ili neke druge prekrupe, uz postupno uvođenje. Poželjno je, zbog proteina, da se u ishrani nađe i suncokretova sačma. Silaža se uspešno koristi i u tovu izlučenih životinja, jer one nemaju neke posebne potrebe u proteinima. U vreme pred samo jagnjenje ovcama treba dati najkvalitetnije seno i to u smanjenoj količini, a silaža se u tom periodu ne daje. Nakon jagnjenja je jako dobro, ako imamo mogućnosti da im damo, topli napoj od mekinja, a u sledeća 2-3 dana samo seno, tek posle može da se uvodi koncentrovano hranivo 200-250 grama, naročito kada imaju dvojke.Posle mesec i po dana količina koncentrata se smanjuje.
Za ishranu jagnjadi, silaža počinje da se uvodi u drugom mesecu, postupno, a da bi već u četvrtom mesecu jagnjad dobijala 800 grama silaže.
