Da li će biti baze za organsku proizvodnju

Ilustracija: organsko povrće
Ilustracija: organsko povrće

Ministarstvo poljoprivrede planira da napravi bazu za organsku proizvodnju, kako bi se zaštitila organska proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude, najavio je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić.

U Srbiji je pod organskim proizvodima manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta, što je veoma malo, budući da se u nekim razvijenim zemljama, kao što je recimo Austrija taj procenat kreće oko 20, izjavio je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić.

On je učestvujući na onlajn radionici projekta Budućnost srpske industrije hrane u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane naveo da se u našoj zemlji ovom vrstom proizvodnje bavi oko 7.000, uglavnom malih proizvođača.

– Organska proizvodnja biće sve značajnija. Uvažavajući to, Ministarstvo poljoprivrede je povećalo subvencije i gledaćemo da se one još povećaju, da napravimo diversifikaciju odnosno da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda – rekao je Raketić.

Naveo je i da se na tržištu dešava da se proizvodi koji ne zadovoljavaju uslove organske proizvodnje, prodaju kao organski. Ocenio je to kao ozbiljan prekršaj, koji se naročito dešava na zelenim pijacama.

Raketić je najavio i da će sa jednom IT kućom biti napravljena baza za organsku proizvodnju, kako bi se zaštitila organska proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude.

Koliko je organska proizvodnja važna pokazuje i podatak o izvozu ovih proizvoda. On iznosi 25 miliona evra, a najviše se izvozi u zemlje članice Evropske unije.

Govoreći o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, naveo je da trenutno imamo 46 proizvoda koji su zaštićeni na nacionalnom nivou i izrazio nadu da će se ova oblast regulisati zakonom. Ova proizvodnja bi, prema njegovim rečima, mogla da pomogne u zaustavljanju odlaska ljudi iz pojedinih krajeva Srbije. Ovo zato što malo veća proizvodnja ovakvih proizvoda traži i veće količine sirovina.

– Imali smo recimo slučaj da nije bilo dovoljno mleka sa Stare planine za proizvodnju pirotskog kačkavalja. To bi moglo podstaći neke ljude da se više bave ovčarstvom i ostanu u ovom kraju – rekao je Raketić.

Projekat Budućnost srpske hrane je pre svega okrenuta mladima, a Raketićev savet mladim proizvođačima jeste da osim na primeni savremenih tehnologija, odgovarajućem pakovanju proizvoda i promociji, rade na udruživanju. ”Pošto je uglavnom reč o malim proizvođačima, smatam da je udruživanje jedini način da oni opstanu na tržištu”, istakao je Raketić.