Optimalan rok setve za sve gajene biljke je od neprocenjivog značaja, pa se može reći da je važniji činilac od izbora sorte i mineralne ishrane. Usev posejan na vreme može da se dobro razvije do zimskog perioda i da spreman dočeka nisku temperaturu. Pšenica bi trebalo da uđe u zimski period u fazi početka bokorenja- jedan do dva sekundarna stabla ili da ima tri dobro razvijena lista.
Rok setve može da utiče i do 30 procenata na prinos i to je jedina agrotehnička mera koja se ne može popraviti kasnije. Najčešća greška koju proizvođači čine jeste povećanje gustine setve u nadi da će nadoknaditi eventualni izostanak bokorenja u kasnoj setvi pšenice.
Rokovi setve su sortna odlika, tako da i to proizvođači treba da imaju u vidu.
Postoji šest rokova za setvu pšenice, počev od 01. oktobra pa sve do 15. decembra. Ispitivanja su pokazala da najveći prinos u drugom roku, od 10. do 20.oktobra a da kasnije smanjenje prinosa iznosi oko 28 kg dnevno, uz potpuno istu agrotehniku.
Tako parcela posejana u pomenutom setvenom roku ostvariće oko 1500 kg više u odnsou na setvu u poslednjem roku,do plovine decembra.Gustina useva odnosno sklop je drugi važan činilac proizvodnje pšenice.To je sortna karakteristika pšenice, ali i ostalih strnina.Naši proizvođači imaju običaj korišćenja velikih količina semena, čak i više od 300 kg/ha, što utiče na poskupljenje proizvodnje. Noviji sortimenti pšenice se dobro bokore tako da povećanje setvene norme ima smisla ukoliko se seje posle optimalnog roka i ukoliko zbog agrometeoroških uslova zemljište nije
adekvatno pripremljeno.Pregusti sklopovi često dovode do poleganja useva u vlažnim sezonama, a u
suvim uslovima utiču na neracionalno trošenje i ono malo vode u zemljištu.
Sledeći činioci su kvalitetna predsetvena priprema i setva koja se izvodi na dubinu 3-5cm. Pripremu treba obaviti nekoliko dana ranije, kako bi površinski sloj zemljišta malo slegao, što omogućava kvalitetniju setvu. Kada je reč o mineralnoj ishrani pšenici je za postizanje visokih prinosa potrebno j100-150 kg azota, 60-80 kg fosfora i 40-60 kg
kalijuma po hektaru. Fosfor i kalijum unose se u punoj dozi pre osnovne obrade kao i deo azota 40-60 kg po hektaru. Koju formulaciju đubriva će koristiti proizvođači zavisi od stanja na tržištu, pH reakcije, plodnosti zemljišta, količine žetvenih ostataka, načina obrade, da li je u pitanju oranje ili redukovana obrada…. Kod kasnih rokova setve količinu azota treba smanjiti ili potpuno izostaviti jer se tada 50-60% azota dodaje u prihranjivanju odmah po izlasku iz zimskog perioda, a ostatak korektivno u drugoj prihrani. Zgoreli, čvrsti stajnjak se primenjuje pre kukuruza, krompira ili lucerke.
Kada je u pitanju pšenica postoji mogućnost upotrebe tečnog stajnjaka pre zaoravanja žetvenih ostataka preduseva.
U proizvodnji pšenice nije neophodna duboka osnovna obrada. Oranje može da izostane bez posledica ako je osnovna obrada izvedena na njivi za prethodnu biljnu vrstu. Dubina oranja za pšenicu prvenstveno zavisi od količine žetvenih ostataka preduseva. Ako je sušna jesen ne treba orati po svaku cenu, bolje je primeniti neki vid redukovane obrade. Ali i u tom slučaju treba da obezbedimo da gornji sloj zemljišta u dubini od 8cm bude rastresit, a ispod ovog sloja zemljište treba da je zbijeno, jer su to uslovi za kvalitetnu setvu i brzo nicanje. Nakon setve, ukoliko je zemljište suvo, a mekano, parcelu obavezno povaljati glatkim valjkom. U takvim uslovima treba povećati dubinu setve na pet santimetara kako ne bi došlo do provokativnog nicanja.
