Rasadnička proizvodnja za proizvodnju sadnica voća spada u najprofitabilnije, najkomplesnije i najzahtevnije delatnosti u voćarstvu.
Objekat za proivodnju sadnica voća se naziva rasadnik koji je podeljen na sledeće delove:
-
matičnjak vegetativnih podloga,
-
matičnjak za proizvodnju kalem grančica – sortni matičnjak,
-
matičnjak generativnih podloga ( za proizvodnju semena ),
-
semenište,
-
rastilo.
Vegetativne podloge – mladice se proizvode u posebnom delu rasadnika koji se zove matičnjak vegetativnih podloga. Mladice se proivode uglavnom nagrtanjem, a ostali manje zastupljeni načini su položnicama, reznicama i izdancima. Vegetativne podloge se široko koriste za jabučasto voće, dok se za koštičavo voće više koriste generativne podloge ili sejanci.
Savremeni načini proizvodnje voća nameću sve veću potrebu da se i za koštičavo voće koriste vegetativne podloge, zbog smanjenja bujnosti voćke i ostvarivanja većeg prinosa po jedinici površine.
Ožiljene mladice se sade u matičnjaku na rastojanju 150-200 x 30-50 cm u jesen ili rano proleće. U proleće prve godine posađene mladice se skaraćuju na 3-5 cm iznad zemlje radi forsiranja njihovog porasta. Sledeće godine na proleće izbojke treba odseći na 1-2 cm da bi se formirala „glava“ iz koje će se razvijati mladice. Kada mladice dostignu dužinu od 20-25 cm, a to je orjentaciono sredinom maja, vrši se prvo zagrtanje zemljom. Najbolje je da se pre prvog zagrtanja oko osnove mladica stavi sloj treseta debljine 5-10 cm kako bi se podstaklo ožiljavanje, pa onda preko treseta zemlju. U toku leta vrši se još najmanje dva zagrtanja zemljom radi što boljeg i sigurnijeg ožiljavanja.
Matičnjak generativnih podloga je posebni deo rasadnika gde se nalaze voćna stabla za proizvodnju semena. Generativne podloge ili sejanci se široko koriste za koštičavo i jezgrasto voće. Đžanarika je vrsta koja se najviše koristi za proizvodnju sejanaca u rasadnicima. Zbog mnoštva biotipova đžanarike, divlje kruške, magrive itd., svaki rasadnik bi trebalo da ima selekcionisana i sertifikovana voćna stabla kako bi se postigla bolja uniformnost proizvedenog sadnog materijala.
Seme za proizvodnju sejanaca se može sejati u jesen (krajem oktobra) ili u proleće u posebnom delu rasadnika koji se zove semenište. Ako se seje u proleće seme treba da stratifikujemo kako bi ono prošlo period jarovizacije. Niz prednosti ide u prilog prolećnoj setvi a to su: zemljište se može bolje pripremiti, manje ima oštećenja od miševa, utroši se manje semena jer je veći procenat prijema, sejanci su uniformniji po izgledu itd.
Rastilo je najvažniji deo rasadnika. U njemu se vrši kalemljenje i proizvode sadnice do konačne upotrebe. Zemljište na kome se nalazi rastilo mora da bude plodno, sa povoljnim fizičkim osobinama zemljišta.
Izvađene vegetativne podloge za jabuku, krušku i dunju sade se u rastilo u jesen ili proleće na razmaku u redu od 15-20 cm. Mladice koje se sade treba da budu I klase sa prečnikom 6-7 mm (debljina olovke) kako bi se moglo izvršiti kalemljenje u avgustu-septembru mesecu. Mladice preko 8 mm se trape i čuvaju do februara meseca kada se vrši kalemljenje „iz ruke“ prostim spajanjem podloge i plemke. U martu mesecu se vrši sadnja ovih kalemova u rastilu.
