Pojava iznenadnog i prevremenog sušenja stabla kajsije naziva se apopleksija i predstavlja jedan od ograničavajućih faktora u širenju ove voćne vrste. Ona se manifestuje na deblu i u kruni u vidu spoljašnjih i unutrašnjih promena. Spoljašnji simptomi su:
– Lišće gubi svežinu i boju, savija se i na kraju opada pa delovi grane ostaju goli
– Dolazi do pucanja kore i pojave smole
– Pojedine grane na početku vegetacije su suve a da prošle sezone nisu imale nikakve simptome.
Unutrašnji simptomi se odlikuju promenama na ksilemu i floemu u vidu promene boje i to može da se vidi na poprečnom preseku ili debla ili grana. Na pojavu ovog oboljenja utiče veliki broj činilaca ali možemo da ih podelimo u fitopatološke i ekološko-fiziološke.
Fitopatološki činioci su veliki broj biljnih bolesti i štetočina od kojih se treba braniti redovnom primenom mera hemijske zaštite.
Od ekološko-fizioloških činilaca najznačajniji su: visina kalemljenja, posrednik, podloga, rezidba, vodni režim zemljišta, temperaturna kolebanja u toku mirovanja,ekspozicija zasada…
Visina kalemljenja je bitan činilac jer ispitivanjima je utvrđeno da zbog kolebanja temperature sušenje debla kod kajsije je naizraženije na visinama oko 30 cm i zato je preporuka da se kalemljenje vrši na 80-120 cm od zemlje.
Temperaturna kolebanja u periodu zimskog mirovanja možda su i najznačajniji činilac.
Poznato je da je kajsija veoma otporna na niske temperature, čak i do -30 stepeni, u periodu punog mirovanja. Međutim, ovo biološko mirovanje traje relativno kratko tako da obično već krajem januara ona prelazi u ekološko mirovanje, a u tom periodu u našim uslovima može da dođe do temperaturnih kolebanja. U perodu od desetak dana može da se desi da imamo temperature od 10-15 stepeni u plusu koje će da isprovociraju kretanje sokova a potom ponovo niske koje će u svakom slučaju da naprave oštećenja na sprovodnim sudovima što će se manifestovati pojavom smole. Iz tog razloga se preporučuje sadnja na severnim ili severnoistočnim ekspozicijama jer su tu kolebanja mnogo manja.
Agrotehničke i pomotehničke mere bitno utiču na prevremeno sušenje. Letnja ili zelena rezidba značajno utiče na manje sušenje a ako se radi zimska rezidba treba je obaviti neposredno pred kretanje vegetacije. Takođe, Zemljište u zasadu treba držati obrađeno, u tipu jalovog ugara, ali izbegavati povređivanje stabla. Takođe kod podizanja mladih zasada izbegavati zemljište na kome je već bilo koštičavo voće iz razloga iznosa korenovih ostataka.
Na takvom zemljištu 2-3 godine poželjno je sejati okopavine.
