Za poljoprivrednike čačanskog kraja najvažnija povrtarska vrsta je krompir, koji se gaji na najvećim površinama. Veliki udeo u setvenoj strukturi naših povrtara zauzimaju kupus i paprika. Naravno, moraju se pomenuti i druge vrlo značajne povrtarske vrste, zelena salata i kornišona.

Na teritoriji rada Poljoprivredne savetodavne i stručne službe (PSSS) Čačak (Čačak, Lučani, Gornji Milanovac i Arilje),  svi važniji jesenji radovi su završeni,  ili su na samom kraju. Berba kukuruza se odužila, a samim tim i setva ozimih kultura.

Što se tiče prinosa kukuruza koji je u ovoj godini sejan na oko 12.000 hektara na našem terenu, prinos je iznad višegodišnjeg proseka i iznosi 8,5 – 9 tona po hektaru. Zbog produžene berbe kukuruza, setva pšenice i ječma će trajati do kraja novembra. Procena je da će se posejati pšenice na 6.500 hektara, ječma na oko blizu 2.000, kao i ovsa i tritikalea na oko 1.500.

Za poljoprivrednike čačanskog kraja najvažnija povrtarska vrsta je krompir, koji se gaji na najvećim površinama.

– Prinos ovog jako bitnog povrća od koga žive mnoge porodice, ove sezone je bio izuzetno visok i verovatno najveći u poslednjih 20 do 30 godina, uglavnom između 40-45 tona po hektaru, čak je kod određenog broja proizvođača bio i iznad 50 tona po hektaru. Pored prinosa, na koji su poljoprivrednici zadovoljni, drugi bitan aspekt je cena i tražnja za krompirom, koji su u ovom trenutku izuzetno niski. Mi smo malo tržište i ako ne bude izvoza, vrlo teško će se prodati po prihvatljivim cenama . Pored krompira, veliki udeo u setvenoj strukturi naših povrtara zauzimaju kupus i paprika. Nasuprot krompiru, kod kupusa i paprike ovakva godina nije bila pogodna zbog izrazito kišnog leta i pojave bakterijskih infekcija, koje su prouzrokovale smanjenje prinosa, pre svega, crvene paprike, a i zahtevalo je mnogo skuplju proizvodnju.

– Naravno, moraju se pomenuti i druge vrlo značajne povrtarske vrste koje zauzimaju sve više površina. Zelena salata i u plasteničkoj, a sve više i u otvorenoj proizvodnji. Salata se dosta tražila u prethodnom periodu i proizvođači su bez većih problema uspevali da je plasiraju na tržištu. Kornišon u poslednjih nekoliko godina je zastupljeniji u proizvodnji, pre svega, zbog organizovane proizvodnje, drugačijeg načina rada usled kontrolisane i proizvodnje za poznatog kupca i po unapred dogovorenim uslovima. Tendencija je da će ta organizovana proizvodnja u budućnosti imati sve veći udeo zbog sigurnosti plasmana. Primer u ovoj godini je kooperantivna proizvodnja kornišona koju je organizovala čačanska kompanija “Interfud 60” – Treba podsetiti i na značaj zimskog dubokog oranja i plodoreda za povrtarske biljne vrste, iako je to našim proizvođačima već poznato.
– Slobodno zemljište treba poorati duboko i pođubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima. Brazda ostaje, da bi bolje izmrzla tokom zime i prikupila zimsku vlagu. Uzorano zemljište tokom jeseni i zime nakupi dovoljno vlage za letnji period, a mrazevi istope grudve i unište mnoštvo štetočina i korova u zemljištu. Jedan od najvažnijih uslova dobrog poslovanja gazdinstva u povrtarskoj proizvodnji je poštovanje plodoreda. Plodored predstavlja smenu useva u vremenu i prostoru, a poželjan je u proizvodnji povrća, pre svega, zbog zajedničkih bolesti određene grupe useva, kao i zahteva za ishranom uz pravilno održavanje i povećanje plodnosti zemljišta.