Kako se proizvodi rana šargarepa

Ilustracija: šargarepa, foto: pixabay
Ilustracija: šargarepa, foto: pixabay

Rana šargarepa može da se proizvodiu zaštićenom prostoru, i to najčešće u plastenicima, jer je ovo najjevtiniji način proizvodnje. Ona nije mnogo zastupljena u zaštićenom prostoru zbog duge vegetacije i zbog relativno niske cene, ali je dobra pretkultura za jesenje useve ili kao nova kultura u plodosmeni. Ova biljka ne traži dodatno zagrevanje, ali se mora zaštititi od mraza, zato što mlade biljčice izmrzavaju na temperaturi od minus 4 ⁰ C. Seme počinje da klija na temperaturi od 3-4 ⁰ C, a najbolje je na 18 ⁰ C, kada nikne za 15-20 dana. Za šargarepu je najpogodnije rastresito i peskovito zemljište, zato što se tada koren nesmetano razvija.

Oranje se izvodi na 30-ak cm, a mesto za šargarepu se prethodno pođubri sa NPK 8:16:24 ili nekim drugim đubrivom sa povećanim sadržajem kalijuma, kao i zgorelim stajnjakom. Seme šargarepe je sitno i zato setveni sloj mora da bude idealno pripremljen, mekan, sitnomrvičast, ravan i bez biljnih ostataka i otpada. Pre setve seme treba da se tretira preparatima sa biljnim hormonima rasta radi bržeg i ravnomernijeg nicanja, npr. Slavol S. Dubina setve je na 2 cm, a zimi zbog niže temperature može da bude i nešto dublja setva.

Razmak setve je obično 20-25 cm izmeđe redova. U većim objektima moguća je setva u pantljike,  sa razmakom između pantljika 50-60 cm i sa 3-4 reda u pantljici. Seme ne može precizno da se rasporedi u redu, već se seje gušće, a kada biljčice dobiju prvi list proređuju se na razmak od 5-8 cm. Posle setve površinu treba zaliti, ali ne treba preterivati sa vodom da se ne bi napravila pokorica, kroz koju ne bi mogli da se probiju nežni i slabi klijanci. U slučaju stvaranja pokorice, mora se vršiti zalivanje orošavanjem samo toliko da se raskvasi površinski sloj. Kada dobiju 3-4 lista vrši se prihranjivanje azotnim đubrivima. Za ranu šargarepu je najpogodnija folijarna prihrana vodotopivim đubrivima, jer ih biljka brzo usvaja preko lista i odmah ugrađuje u ćelije. Najbolja kombinacija makroelemenata u vodotopivom đubrivu je NPK 12:6:24. Setva može da se obavi u jesen – septembar i oktobar, ili tokom zime – decembar, januar i februar. Poželjno je da plastenik ima duplu foliju ili niske tunele u visokom plasteniku, a za vreme jakih spoljnih mrazeva dodatno pokriti zemlju ili iznikle biljčice agrotekstilom. Rana jesenja setva pre septembra nosi opasnost od jarovizacije. Naime, ako kod mladih biljaka koren dostigne debljinu olovke, onda u njemu ima dovoljno rezervnih hraniva da se izvrši jarovizacija, pa onda biljke umesto da formiraju koren izvrše prorastanje u cvetonosno stablo.

Jarovizacija se vrši na temperaturi plus 1-10 ⁰ C. Šargarepu treba redovno zalivati tako da vlažnost zemljišta bude oko 75 % PVK.

U slučaju zasušivanja i neredovnog obilnog zalivanja dolazi do pucanja korena, truljenja, smanjenja prinosa i tržišnog udela prve klase. Međurednu obradu je moguće obaviti 2-3 puta, sve dok lisne rozete ne zatvore međuredni prostor. Za ranu potrošnju seju se rani hibridi ili rane sorte. Najraniji hibridi pristižu za vađenje oko 75-80 dana posle setve, npr. Mokum, Presto, Napoli, Ekselko, Muziko, Jerada i drugi. Može da se vadi i mlađi koren za prodaju u vezicama, ali je tada prinos daleko manji. Zavisno od starosti kada se koren vadi, prinos varira od 200-600 kg po jednom aru.

Povezano

Iz ove kategorije