Pandemija koronavirusa nije u značajnijoj meri uticala na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije, pre svega kad je reč o poljoprivredno-prehrambenim proizvodima kojih je u prvih devet meseci ove godine izvezeno u vrednosti od 2,65 milijardi evra. To je čak za oko 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine čime je srpska poljoprivreda pokazala da ne može da je zaustavi čak ni pandemija, niti posledična svetska ekonomska kriza.

U istom periodu je uvezeno proizvoda u vrednosti od 1,47 milijardi evra, što je takođe 10 odsto više nego u prvih devet meseci prošle godine. Ali, u Ministarstvu poljoprivrede Branislava Nedimovića ističu za „Vesti“ da je zahvaljujući ovakvom odnosu izvoza i uvoza, u prva tri kvartala ove godine, Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 1,17 milijardi evra.

Izvozni asortiman je tokom ove godine u najvećoj meri ostao nepromenjen, odnosno najviše su se izvozili merkantilni kukuruz, smrznute maline, duvan, cigarete, sveže jabuke, pšenica i soja. Vukosav Saković, iz Udruženja Žita Srbije, kaže da je naša zemlja za dva meseca (oktobar i novembar), izvezla više od 950.000 tona kukuruza od ovogodišnje žetve, što je gotovo trećina od ukupno planirane prodaje na stranim tržištima. Pokazalo se i da je kukuruz naš izvozni adut.

Kukuruz zlata vredan

– Ova godina bila je izuzetno rodna, a zbog smanjenja prinosa u Rumuniji i Ukrajini veće je interesovanje za srpskim kukuruzom – kaže naš sagovornik.

Naime, prosečan prinos kukuruza u Srbiji bio je 8,1 tonu po hektaru, a ukupan rod 8,1 miliona tona. Pri tom, prosečni prinosi u Vojvodini bili su 8,3 tona po hektaru, a u centralnoj Srbiji 7,9 tona.

– Ovo je odličan rod. Karakteristično za ovu godinu jeste da prinosi nisu bili ujednačeni. Prijatno je iznenadio rod kukuruza u centralnoj Srbiji i tu je svakako dostignut rekord – kaže Saković.

Osim u zemlje EU i regiona, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da naša zemlja pojačava izvoz na druga tržišta, a pre svega u Rusiju.

Kina traži sve više

– Tako je izvoz u Rusiju prošle godine dostigao dvostruko veću vrednost u odnosu na onaj iz 2012, pri čemu je vrednost suficita u razmeni sa Rusijom takođe duplirana. Izvoz u Tursku varira u određenom iznosu, ali dugoročno posmatrano, uočava se trend rasta, naročito zahvaljujući povećanim kvotama pre svega goveđeg mesa. I Kina je tržište na koje se izvozi sve više, pa je lane izvoz bio čak pet puta veći od prosečne vrednosti izvoza u proteklih pet godina – ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

Otvara se i mogućnost izvoza pšenice u Egipat, koji je najveći svetski kupac ove robe, kao i za govedinu, suncokret, kukuruz i druge poljoprivredne proizvode u tu zemlju.

U red stali i Japan i Liban

Sprema se i potpis memoranduma o saradnji u oblasti poljoprivrede između Srbije i Libana sa ciljem unapređenja trgovinske razmene, a pre svega u pogledu plasmana junećeg i svinjskog mesa i mesnih prerađevina, kao i maline i borovnice na tržište te zemlje. Osim toga, kada je reč o izvozu smrznute maline i borovnice, Japan je pokazao interesovanje za saradnju, što otvara značajnu mogućnost plasmana jednog od najznačajnijih srpskih izvoznih proizvoda na ovo tržište.

Velika očekivanja

Bez obzira na pandemiju tokom većeg dela godine, i ograničenja koja ta situacija uslovljava, Srbija je u prva tri kvartala ostvarila veći izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine.

S obzirom na to da je prethodne godine ostvarena rekordna vrednost izvoza u protekloj deceniji od 3,2 milijarde evra, realno je očekivati da će izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do 1. januara dostići nivo od 3,5 milijardi evra ukoliko se zadrži postojeći trend, očekuju u Ministarstvu poljoprivrede

Evroazija obećana zemlja

Milan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela, kaže da je izuzetno važan izvoz u Rusiju, iako Srbija poljoprivrenih proizvoda plasira u zemlje EU.

– Izvoz u Rusiju je odličan, a najviše izvozimo jabuke. Dobro je da, pored zemalja EU i Cefte, imamo dobar izvoz u Rusiju. To tržište je vrlo zahtevno i probirljivo i kvalitet je jedino što ga može osvojiti – navodi Prostran.

Pri tom, nakon ratifikacije Sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama Evroazijske ekonomske unije okupljenim oko Rusije, srpskim proizvodima biće dostupno tržište od preko 180 miliona potrošača. Odnosno, uspostaviće se dodatni jedinstveni preferencijalni pristup tržištima Jermenije i Kirgistana, sa kojima Srbija nema bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, a koji su već potpisani sa ostalim članicama Evroazijske ekonomske unije – Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom.

Šansa za male proizvođače

Praksa je pokazala da su srpski poljoprivredni i prehrambeni proizvodi našli svoje mesto na svetskom tržištu hrane, ali kako ističu u Ministarstvu poljoprivrede, potrebno je dodatno raditi na promociji, zaštiti geografskih oznaka i unapređenju prepoznatljivosti proizvoda. Kako bi se zadovoljile sve strože preferencije evropskih potrošača, neophodna je dodatna specijalizacija proizvoda i profilisanje asortimana, što bi moglo da bude šansa upravo za male proizvođače.

Država pomaže poljoprivrednike, a u Ministarstvu ističu da će pored nacionalnih mera domaćim poljoprivrednicima i u narednom periodu biti na raspolaganju IPARD mere, čime se nastavlja primena proširenog programa. Na taj način, kažu u Ministarstvu, naši poljoprivrednici se već postepeno prilagođavaju zahtevima i procedurama EU politike, što će im omogućiti lakše apliciranje i ispunjavanje uslova nakon pristupa Srbije EU.