Karfiol, latinski naziv Brassica oleracea var. botrytis, engleski naziv cauliflower, je jednogodišnja zeljasta biljka, mada zavisno od sorte može biti i višegodišnja, koja pripada porodici Cruciferae (Brassicaceae), iz roda divljeg kupusa. Naziv potiče od italijanske reči cavoli fiori što znači cveće kupusa. Karfiol potiče iz Male Azije i Mediterana i koristi se već hiljadama godina u ishrani. U svom sadašnjem obliku je počeo da se koristi još u 15. veku, a u Americi se koristi od 16. veka.
Zemljišta na kojima se želi gajiti karfiol treba da budu plodna, rastresita, topla i najbolje neutralne reakcije. Nisu pogodna teška i hladna zemljišta. U plodoredu dolazi na prvo mesto. Odlični predusevi za karfiol su okopavine, strna žita, grašak i rana šargarepa. Može uspešno da se gaji u monokulturi, ali samo uz povećanu upotrebu đubriva.
Osnovu obradu treba obaviti u jesen, nakon skidanja prethodnog useva. Oranje je potrebno izvesti na dubinu od 30 do 35 cm, kako bi uzorano zemljište ostalo da prezimi u otvorenim brazdama.
Zatvaranje zimske brazde je potrebna mera, mada mali broj proizvođača praktikuje ovu meru koja je jako bitna,bolje usitnjavanje zemljišta uništavalja korova kao i zbog isušivanja zemljišta pogotovu na vetrovitim terenima.
Za kasnu proizvodnju setva semena obavlja se u hladne leje na otvorenom polju.To pada u periodu između 10. i 20. maja jer, rasad stiže za 40 do 45 dana, što omogućuje berbu pre pojave mrazeva. Zemljište treba dobro pođubriti (2-4 kg stajnjaka i 40-50g NPK đubriva /m2), izmešati i poravnati, a zatim površinu podeliti na leje široke 1-1,2m. Leje mogu biti ravne ili malo uzdignute. Setva se obavlja ručno ili pogodnim sejalicama (3-4g/ m2). Koristiti seme velike klijavosti (najmanje 90%). Posle setve seme se pokrije sitnom zemljom, bolje tresetom, jer se tako ne stvara pokorica, što omogućuje lakše nicanje. Iznikle biljke se pažljivo neguju sve do rasađivanja
Nakon rasađivanja par dana vršimo kontrolu prijeme. Prazna mesta se popunjavaju ukoliko nedostaje više od 10% biljaka. Međuredna obrada je sledeća mera nege koju je neophodno izvoditi sve dok biljke ne sklope redove. (Radi uništavanja korovske vegetacije i stvaranja povoljnog vodno-vazdušnog režima). Idealna dubina kultivacije ne treba da je veća od 5-10 cm jer karfiol ima plitak korenov sistem. Nekad neizbežna mera u proizvodnji karfiola bilo je etioliranje, zaštita ruže od direktne sunčeve svjetlosti čime ostaje bela. Vrši se zalamanje ili vezivanje 2-3 lista iznad ruže. Danas ima dosta sorti čiji je položaj listova dobro podešen pa ih ne treba etiolirati.
Karfiol je spreman za berbu kada ruža dostigne prečnik od oko 12 cm. Nije poželjno kasniti sa berbom jer dolazi do prorastanja ruže.
