Leblebija mala, svetlo braon bobica veličine graška, koja je jedan od osnovnih sastojaka kuhinje Bliskog istoka. Koristi se za pripremu različitih jela, a zbog svoje visoko vredne nutritivne vrednosti i pozitivnog uticaja na ljudsko zdravlje zovu je i super hrana. Osim ploda izuzetno su zdrave klice, a nisu zanemarljiva ni lekovita svojstva lista ove biljke. U narodu je poznata i pod imenima naut, slanutak, ili slani pasulj. Iako je vrlo korisna za zdravlje, nažalost, nedovoljno je zastupljena u našoj ishrani.

Leblebija (lat.Cicer arietinum), je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije bobova, otporna je na hladnoću, nije izbirljiva kada je u pitanju zemljište i jedna je od najotpornijih mahunarki na sušu, a više vodi traži jedino u periodu cvetanja. Naučnici smatraju da je jedna od najranije kultivisanih biljaka koja se u ishrani ljudi koristi još od bronzanog doba. Legenda kaže da potiče iz drevnog biblijskog grada Jerihona, koristili su je u antičkoj Grčkoj, ali i u starom Egiptu, Rimu i Indiji. Na naše prostore verovatno su je doneli Turci zbog čega se u narodu zadržalo tursko ime naut za ovu biljku.
U ishrani se koristi seme leblebije koje se nalazi u kratkoj, dlakavoj mahuni koja najčešće sadrži jednu do dve semenke. Boja semena može biti od tamno braon do bež boje. Izgledom podseća na zrno graška, osim što je leblebija malo veća i nema pravilan okrugao oblik kao grašak.
Leblebija može da se priprema kao varivo i tada se najčešće priprema kao pasulj ili grašak, ali je potrebno prethodno je potopiti u vodu na nekoliko sati da omekša. Bogata je gvožđem i proteinima pa može da posluži kao odlična i ukusna zamena za meso. Treba obratiti pažnju i kupovati isključivo zrele plodove. Naime, mlade mahune nisu preporučene za jelo, jer vegetativna masa odnosno stabljika, lišće i mahune imaju visok sadržaj jabučne i oksalne kiseline, što može izazvati ozbiljne poremećaje u varenju. U blisko istočnim zemljama leblebiju melju u brašno koje se zove besan. U pitanju je bezglutensko visokoproteinsko brašno od celog zrna, a može biti i u vidu ljuspica odnosno mekinja. Ipak, leblebije su najpoznatije kao osnovni sastojak humusa, dok se kod nas najčešće jedu propržene kao zdrava grickalica. Za one koji nisu probali, ukus leblebije sličan je ukusu pečenog kestena.

Biohemijski sastav leblebije sličan je ostalim mahunarkama. Poznate su kao izvor proteina, belančevina, ugljenih hidrata. Dobar je izvor gvožđa, pa čak i kuvana leblebija sadrži duplo više gvožđa od jednake količine mesa. Količina kalcijuma u leblebiji je takođe visoka i udružena je s belančevinama koje povećavaju njegovu apsorpciju, pa se preporučuje anemičnim osobama. Ima nizak glukemijski indeks pa je dobro došla na meniju dijabetičara. Najnovija naučna istraživanja su pokazala da je i lišće leblebije izuzetno zdravo, jer osim vitamina sadrži i značajnu količinu minerala, pa može parirati kupusu i spanaću. Sadržaj kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u lišću leblebije veći je nego u spanaću i kupusu, dok je sadržaj gvožđa, cinka i bakra približno jednak. U leblebiji ima i vitamina i to kompleks B vitamina, kao i C i K.

Konzumiranje ove namirnice ima blagotvorno dejstvo na probavu i probleme sa digestivnim traktom. Istraživanja su dokazala da može biti vrlo korisna kod snižavanja holesterola, a lekari preporučuju leblebiju pacijentima koji pate od iritativnog sindroma debelog creva zbog velike količine biljnih vlakana. Pozitivno utiče i na rad mišića, nerava, kardiovaskularnog sistema, zdravlja kostiju. Zbog manjka natrijuma, a dovoljne kalijuma preporučuje se srčanim bolesnicima i utiče na snižavanje, odnosno normalizaciju krvnog pritiska.
Za one koji vole da konzumiraju klice, leblebija predstavlja odličan izbor jer se veoma lako klija. Dovoljno je potopiti je u vodi jednu noć, a nakon toga ispirati povremeno (svakih 3-5 sati), i već za tri dana klice su spremne za upotrebu. Klice od leblebije najčešće se koriste kao dodatak salatama. Treba li reći da su klice jedno od osnovnih oružja u borbi protiv teških bolesti.

U arapskom svetu leblebiji su pripisivana i afrodizijačka svojstva. O tome svedoči recept arapske kuhinje u kome se savetuje da se tokom zime, pre spavanja, koristi napitak od vode, meda, luka u prahu i mlevene leblebije. A, kad se probudi libido, ostalo je već na vama.