Pšenica je prošle godine dobro ponela, pa je Srbija prošle godine imala 3,6 miliona tona pšenice, od čega je izvezeno nešto više od 260.000 tona a na zalihama se nalazi više od 1,7 miliona tona, kaže ekonomski analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Branislav Gulan.
On navodi da je od tih 3,6 miliona tona, prošlogodišnji rod oko 2,9 miliona tona, koliko je prema septembarskoj proceni Republičkog zavoda za statistiku proizvedeno prošle godine i to uz prosečan prinos od 5.042 kilograma po zasejanom hektaru.
Pozivajući se na podatke Žita Srbije i Uprave carina o izvozu pšenice, Gulan za Tanjug navodi da je od izvezenih 260.763 tona od jula do novembra, najviše izvezeno u avgustu, 105.123 tone, zatim julu 47.317, septembru 38.109 tona, oktobru 35.943 i u novembru 34.271 tona.
Najviše je izvezeno u Rumuniju 143.922 tone, Makedoniju, 36.147, Bosnu i Hercegovinu 22.592 tone.
– Valjalo bi da se izvoz ubrza, jer ako se nastavi sadašnji tempo, kada je prosečni mesečni izvoz manji nego prošle godine, sledeću žetvu pšenice bismo dočekati sa značajnim zalihama – ukazuje Gulan.
Kada je reč o brašnu od prošlogodišnjeg roda pšenice, navodi da je od jula do novembra izvezena 51.357 tona, najviše u oktobru 14.075 tona, zatim avgustu 10.257, septembru 10.117 tona, novembru 9.977 i julu 6.931 tona. I ovde su prednjačile zemlje iz našeg okruženja, pa smo u Crnu Goru izvezli 15.934 tone, Makedoniju 15.544, a u Bosnu i Hercegovin
