Biljni imunitet može se kretati od potpune rezistencije na bolesti do potpune osetljivosti. Biljke u borbi protiv opasnih bakterija i bolesti emituju posebne supstance fitoncide i fitoaleksine ili pokazuju druge zaštitne reakcije. Ove akcije se manifestuju kada je određeni gen prisutan u biljci. Imunitet biljke može biti urođen i stečen, Urođeni fitoimunitet se manifestuje otpornošću na bolesti, ali na stečeni imunitet može se uticati izvođenjem određenih agrotehničkih mera, koje će poboljšati stanje i ojačati zdravlje.
Očvršćivanje rasada – kaljenje, veoma je važno za povećanje imuniteta; uostalom, mlade biljke su navikle na određenu temperaturu i vlažnost u zaštićenom prostoru, a kada se one iznesu napolje i odmah posade, doživeće šok. Apsolutno sve može uticati na biljke: vetar, pad temperature, suša, jaka insolacija. Zbog toga sa kaljenjem treba započeti nekoliko nedelja pre sadnje. Prvo treba otvoriti prozor na plasteniku gde je rasad. Vreme sa otvorenim prozorom treba postepeno povećavati do 8 sati dnevno. Nekoliko dana pre sadnje, može se početi sa iznošenjem biljaka napolje. Zahvaljujući očvršćavanju, korenov sistem je ojačan i stabljika postaje čvršća.
Agrotehničke mere se moraju poštovati za sve jednogodišnje biljke. Setvu, sadnju, negu i berbu treba obavljati po strogim pravilima i na vreme – u određenoj fenofazi biljnog razvoja. Za bilo koju biljku moraju se poštovati tako važni kriterijumi kao što su gustina sadnje, temperatura, vlažnost vazduha, mesto sadnje, osvetljenost, vreme orezivanja. Ako se aktivnosti izvrše kasnije od optimalnog roka, biljke će prosto zakržljati ili uvenuti, jer neće naći snage da se u potpunosti razviju. Nepridržavanje rotacije useva dovešće do pogoršanja zdravlja biljaka i zaraze štetočinama i bolestima. Čak i ako biljke prežive i rastu u pogrešnim uslovima, to ne znači da će dati pun prinos. Neki usevi mogu da rastu samo u kiselom zemljištu (rododendroni, vres, borovnice), a ako dospeju u alkalno zemljište, jednostavno će se osušiti i uvenuti. Imunostimulatori mogu biti jako korisni za povećanje otpornosti biljaka. Imunostimulatori su preparati sa imunoprotektivnim, antistresnim i regulatornim efektima na rast biljke, sposobni da povećaju prilagodljivost biljaka na nepovoljne faktore okoline (klimatski, vodni, osmotski, temperaturni i drugi stres) i njihov imunitet na brojne različite bolesti. Budući da su ovo prirodna jedinjenja, oni su direktno uključeni u metabolizam biljaka, bez negativnog uticaja na zemljište i životnu sredinu. U ovu grupu spadaju epibrasenolid, auksini, giberelini, hidroksicimetne kiseline, humati, derivati hlorocetne kiseline, silatrani, dihidrokvercitin, hitozani, aminokiseline itd.
Imunomodulatori su lekovi koji deluju na imuni sistem biljaka, indukujući otpornost na nepovoljne faktore životne sredine. Imunomodulatori nemaju toksične efekte na biljke ili životnu sredinu. Stimulatori rasta biljaka dostupni su u širokom spektru – sa različitim funkcijama i obimom. Oni ubrzavaju rast korenovog sistema ili zelene mase biljaka; ubrzanje cvetanja i razvoj krtola, plodova ili semena; smanjenje opadanja zametaka i plodova; povećana otpornost na bolesti, sušu, mraz, polaganje žitarica itd. Biostimulacija zemljišnim mikroorganizmima je propratno dejstvo upotrebe mikrobioloških đubriva, koji semogu napraviti u domaćoj radinosti. Tada se uzimaju domaći kompost i biljni ostaci iz bašte, pune nehlorisanom vodom, dodaje se malo šećera i rastvor se aeriše. U povoljnim uslovima korisni mikrobi i drugi mikroskopski predstavnici faune množe se stotine i hiljade puta. Prskanje rastvorom od komposta je potpuno prirodno i ne narušava razvoj biljaka ili životne sredine, a povećava biljni imunitet.
