Svib (Cornus sanguinea) spada u porodicu Cornaceae (drenovke).

Naziv roda Cornus potiče od latinske reči cornu (rog), zbog čvrstoće i izgleda drva na rog vola. Ime vrste sanguinea (boje krvi) dato je zbog listova koji zadobivaju crvenu boju koncem jeseni, ali i zbog izbojaka koji su uglavnom uspravni, smeđe-zelene boje te na strani izloženoj svetlu izgledaju crveni poput krvi, što do izražaja dolazi u zimskom periodu.

Biljka je listopadni, široko i gusto razgranati grm ili ređe stabalce visine do 4 – 6 m. Kora je siva, sivosmeđa do crvenkastosiva i glatka, u starijoj dobi mrežasto raspucana. Listovi su tanki, na zasenjenoj zelenkasti,  a na osunčanoj strani su ljubičastocrveni.  Pupoljci  su nasuprotno raspoređeni na izbojcima, obrasli tamnosmeđim dlakama. Cveta nakon listanja. Legenda vezana za  ovu biljku kaže kako je u vreme Isusa  ovo se drvo svojim dimenzijama moglo se meriti starim moćnim hrastovima. Drvo je bilo toliko jako i snažno da je zbog tih karakteristika odabrano kao drvo za Isusovo raspeće.

Bere se zreo plod, po potrebi suši na suncu ili u sušnicama, da sačuva boju.

Hemijski sastav  svežeg  plod sadrži kompleks antocijana, u usplođu i semenkama ima dosta masnog ulja, u ostalim delovima ( pupoljci, cvet, list ) flavonskih glikozida, tanina, salicilna kiselina i dr.

Svib je dobar za reumatske bolove, pomaže kod bolesti želuca i creva, čaj od listova je dobar dijuretik.

Uzeti  četiri kašičice  suve  tvave (s listovima), i stavite u 400 ml vrele vode, i ostaviti da odstoji. Može se piti tri puta dnevno.