Rusomača ili pastirska torbica (lat. Capsella bursa-pastoris) je korovska biljka iz porodice kupusnjača. Potuče iz istočne Evrope, a rasprostranjena je u umerenim klimatskim pojasevima širom sveta. Najčešće se pojavljuje na livadama, neobrađenim zemljištima, uz puteve, ali i u povrtnjacima. Na oranicama se najčešće zapati kao korov u pšenici i kukuruzu. U narodu je poznata i pod imenima hoću-neću, divlja repica, torbičica, kesica, devojačka trava…

Iako spada u korovske biljke upotreba rusomače u narodnoj medicini potiče još iz antičkih vremena. Prvi detaljan zapis o ovoj biljci ubeležen je 1485. god. u knjizi „Vrt zdravlja“ zbog svoje velike lekovitosti. Tokom srednjeg veka među travarima je bila poznata kao biljka koja zaustavlja krvarenje, a dosta se koristila i u vreme Prvog svetskog rata u nedostatku lekova. Vremenom je zaboravljena i zbog svoje široke rasprostranjenosti smeštena među korov.
U pitanju je dvogodišnja biljka koja raste između 50 i 60 santimetara.

Voli plodno zemljište, ima jednostavan, vretenast koren gotovo odrvenjen. Stablo jednostavno i granato, fino izbrazdano, golo dok je u donjem delu prekriveno sitnim dlakama. Listovi na stabljikama su vrlo sitni, duguljasti, srcolikog oblika i obuhvataju stabljiku. Prizemno lišce je krupnije, perasto je izdeljeno i gradi rozetu. Cveta od aprila do oktobra u obliku sitnih, belih cvetova. Plodovi su sitne trouglasto-srcaste ljuščice, koje tokom sazrevanja pucaju na dva šava. Semenke su sitne, narandžaste boje i jedna stabljika u proseku proizvode između
12.000 do 35.000, a nekad i 170.000 sitnih semenki koje vetar lako raznosi. Iako na prvi pogled izgleda nežno ova biljka je vrlo fleksibilna, a cveta i plodonosi tokom čitave godine izuzev u periodu zimskih mrazeva.

Zbog lakog i brzog razmnožavanja rusomača može da napravi ozbiljnu štetu ukoliko se zapati na njivi ili u povrtnjaku. Prilično je laka za iskorenjivanje, ali treba biti uporan. Ukoliko je u zemlji ostalo seme već naredne sezone će ponovo nići na istom mestu i vrlo brzo će se raširiti po njivi. Zato je najbolje imati sveobuhvatni i dugoročan pristup rešavanju problema korova, jer je jedino kvalitetnim sprovođenjem preventivnih mera u kombinaciji sa suzbijanjem korova moguće je znatno ublažiti štete koje izazivaju korovi. Osim toga, uspešno sprovođenje integralnog pristupa je ekonomski isplativije, smanjuje štete koje izazivaju korovi i manje zagađuje okolinu. U suzbijanju rusomače stručnjaci predlažu agrotehničke mere kao što je plodored, međuusevi, prilagođavanje vremena i gustine setve, kao i kontrola plodnosti zemljišta. Kada su u pitanju mehaničke mere ovaj korov se može suzbiti čupanjem sa korenom, oranjem, tanjiranjem, drljanjem, dok košenje ne daje rezultate na njivama, jer rusomovača se vrlo brzo oporavi i nastavlja da raste nesmanjenim intenzitetom. Kada su u pitanju hemijske mere upotreba herbicida se pokazala kao vrlo uspešna u uklanjaju ovog korova, a o izboru i metodama primene najbolje je savet potražiti od fitoapotekara. Mere suzbijanja korova herbicidima trebaju biti usmerene da deluju na korove unutar kritičnog razdoblja zakorovljenosti.

Lekovita svojstva

Rusomača je gotovo bez mirisa, ima slatkast, neugodan i ljut ukus koji potiče od prisustva sumpora u biljci. Mladi listovi ukusno su prolećno jelo, koje se priprema kao spanać ili se koristi kao dodatak salatama. Ukoliko se skuplja za čaj bere se cela biljka u cvatu i suši na toplom i prozračnom mestu. Može
se skupljati i seme od koga se dobija izuzetno lekovito eterično ulje. Seme se može koristiti i kao začin, a zbog svog ljutkastog ukusa dobra je zamena za senf.

Rusomoča je bogata uljima, prirodnim kiselinama, fosforom, kalijumom, kalcijumom, gvožđem, karotinom, ali i vitaminima C, B1, B2 i vitaminom K. U narodnoj medicini koristi se za zaustavljanje obilnog i produženog menstrualnog krvarenja, kao i krvarenja posle porođaja. Čak od rusomoče pokazao se kao dobar kod čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, kao i protiv krvarenja urinarnih puteva i organa. Lokalno nanošenje preparata koji sadrže ovu biljku preporučuje se kod proširenih vena, hemoroida, upale mokraćne bešike i dijareje. Istraživanja su pokazala da je rusomoča ima povoljno dejstvo u tretmanu povišenog krvnog pritiska, a smatra se da može da poboljša vid. Ekstrakt i čaj od ove biljke pomažu i kod bolesti jetre, žuči i žutice, kod problema respiratornih organa, gihta, reume, kostobolje, upalnih stanja zglobova, artritisa…

U narodnoj medicini ova biljka se koristi sveža ili sušena, za pripremu čaja, tinktura ili kao sastojak melema i krema za spoljašnju upotrebu. Stručnjaci upozoravaju da zbog opasnosti od izazivanja pobačaja rusomaču nikako ne smiju uzimati trudnice. U Japanu, ova biljka je jedan od sastojaka Nanakusa-Gayu, supe od pirinča sa sedam biljaka, koja se tradicionalno priprema 7. januara.