Plod lešnika najčešće se koristi sirov, ili kao dodatak za brojne poslastice. Tokom tri decenije istraživanja naučnici sa Harvarda su dokazali da redovno konzumiranje jezgra lešnika smanjuje rizik od srčanih oboljenja za čak 20 procenata. Naime, lešnik je bogat nezasićenim mastima, koje su izuzetno korisne za kardiovaskularni sistem, a velika koncentracija oleinske kiseline snižava loš holesterol. Oko 100 grama lešnika može da zadovolji 86 procenata preporučenog dnevnog unosa vitamina E koji povoljno deluje na kožu, kosu i krvne sudove, pa samim tim čuva i srce. Ako se lešnik redovno konzumira, može da snizi pritisak, a dobar je i kao antioksidans. Osim toga poznato je da je jezgro lešnika bogato proteinima i vitaminima iz B grupe, posebno vitaminima B6 i B1 koji su važni za mišićnu masu, energiju, jačanje koncentracije i celokupnog nervnog sistema. U plodu leske ima i vitamina A koji povoljno deluje na kožu, kosu, jačanje zuba i pospešuje rad imuno sistema. Lešnici su jako dobar izvor minerala – mangana, bakra, magnezijuma, fosfora i gvožđa. Zanimljivo je da u lešniku ima znatnih količina folne kiseline koja se najčešće nalazi u lisnatom povrću, ali se potpuno uništava tokom termičke obrade povrća. Folna kiselinaje neophodna za pravilan razvoj beba u majčinoj utrobi, pa se trudnicama preporučuje da redovno jedu lešnik, kako bi se smanjila mogućnost spontanog pobačaja i deformiteta novorođenčadi.
U energetskom smisli lešnik je izuzetno vredna namirnica koja se preporučuje sportistima i mladima, dok je starijim osoba koristan kao preventiva od srčanog udara i za održavanje vitalnosti. U odnosu na ostalo voće, lešnik ima i pet odsto više kalijuma, koji je takođe važan za pravilan rad srca. Prema rečima stručnjaka najbolje je konzumirati ga u svežem stanju kada ima i najviše benefita za ljudski organizam. Specifičan ukus koji ima lešnik duguje biljnim uljima koje čine 60 procenata na 100 grama ploda, pa nutricionisti preporučuju da se ne jede više od 30 grama ovog voća dnevno, posebno ukoliko vodite računa da se ne ugojite.
Čaj od lešnika ima posebno mesto u narodnoj medicini, a priprema se od kore leske. Od ovog čaja prave se obloge za otvorene rane koje nastaju usled proširenih vena, dok se čaj od ljuske ili neoljuštenog lešnika koristi za ublažavanje tegova kod hemoroida i urinarnih infekcija. Lešnik se već vekovima koristi i u kineskoj medicini i, navodno je dobar za lečenje impotencije.
Poslednjih godina u ishrani, ali i kozmetičkoj industriji sve je traženije ulje od lešnika. Dobija se ceđenjem jezgra lešnika i ovo ulje se pokazalo kao odličan preparat za negu kože, posebno suve i problematične koja je sklona aknama. Lešnikovo ulje hidrira kožu, pruža tonus i pospešuje regeneraciju, dobro i brzo upija, te ne ostavlja masne tragove. Od 100 kilograma sirovog lešnika dobija se oko 45 litara ulja, koje se zbog svojih prirodnih i zdravih komponenti sve više koristi u kulinarstvu, posebno u Americi, Francuskoj, Italiji i Turskoj. Od ostataka lešnika posle ceđenja pravi se specijalno brašno od lešnika koje hlebu i pecivima daje specifičan ukus.
