Grašak ima veliki udeo u ljudskoj ishrani. To zavidno mesto ima zahvaljujući tome što kao zreo ima do 30% belančevina. U našoj ishrani se može koristi mlad, nedozreo, kada se lako kuva ukusan je, ali i može kao zreo.
Njegovo stablo se koristi u ishrani stoke i ono sadrži do 12% belančevina. Zahvaljujući prisustvu kvržičnih bakterija koje su na korenu zemljište se obogaćuje azotom. Rano napušta parcelu pa se ostavlja dovoljno vremena za postrnu setvu na toj parceli.
Grašak je biljka umereno vlažnih i prohladnih rejona. Klijanje započinje na 4℃ , a optimalna temperature je 25℃. Odraslim biljkama u fazi cvetanja i formiranja ploda odgovara 15-18℃ , a za vreme nalivanja i sazrevanja zrna 18-20℃. Na temperaturama ispod 4,5℃ i preko 30℃ prekida se rast biljaka.
Setvu graška treba planirati tako da se u fazama rasta i razvitka izbegnu visoke dnevne temperature pošto tada ostaje slabo razvijen, zakržljao, slabo cveta i donese mali broj mahuna. Najbolja setva je u rano proleće.
Traži dosta svetlosti i mnogo vlage , kao i da nije visok nivo podzemnih voda. Optimalna vlažnost vazduha je 75-80%, a vlažnost zemljišta od 60-70% poljskog vodnog kapaciteta. Osetljiv je najviše na nedostatak vlage u periodu cvetanja i plodonošenja.
Traži plodno, ocedno zemljište gde je moguće izvesti navodnjavanje. Vraća se na istu parcelu nakon četiri do pet godina. Osnovnu obradu uraditi do dubine 35-40 cm.
Krajem februara obaviti usitnjavanje površinskog sloja zemljišta do 10 cm dubine. Nakon urađene provere kvaliteta zemljišta polovinu preporučenih fosfornih i kalijumovih đubriva uneti pod osnovnu obradu, a preostalu količinu zajedno sa azotnim uneti pod površinsku pripremu.
Setvu obaviti na dubinu kod vlažnog zemljišta 3-4 cm, a kod suvljeg i lakšeg 5-6 cm. Ako je površinski sloj suv treba povaljati zemljište nakon setve.
Borbu protiv korova i štetočina i bolesti raditi po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja. Međurednu obradu raditi po potrebi. Navodnjavanje najčešće uraditi pred cvetanje, a u drugo vreme potrebi.
Na malim površinama bere se ručno, može u dva tri navrata i to prvo donje mahune, onda srednje i na kraju preostale.
