,,Odluka o bavljenju pčelarenjem nije bila nova ideja, već nastavak porodične tradicije Momčilović, tako nam se i zove gazdinstvo. Ljubav prema pčelama bila je jača od strahova izazvanih alergijskim reakcijama na ubod pčele, ističe Marija i dodaje:

,, Postojala su izvesna ograničenja u bavljenju ovim plemenitim pozivom, kada je moj suprug Žarko u pitanju, tako da mu je moja pomoć bila preko potrebna. Počela sam polako uz njega da učim i sve više vremena provodim na pčelinjaku. Momčilovići pčelare  sa Dadan-Blatovim košnicama.

Pčelinjak se  nalazi u Crnoj Travi,  na nadmorskoj visini od 1100m, odakle je Žarko rodom. Pčelinjak je stacioniran, ali se nadaju  da će uskoro moći i da sele  jedan deo košnica na bagrem. Akcenat je na divljoj borovnici koja izuzetno medi.  Široko je rasprostranjena po okolnim planinama,  i cveta od kraja aprila,  pa sve do početka juna.

,, Med koji imamo deklariše se kao livadski sa planine, u predelu koji pored borovnice obiluje biljkama poput trešnje, maline, kupine, majčine dušice, kantariona i mnogih drugih, koje su uz planinski vazduh i izvorsku vodu, zaslužne za njegovu neobičnu aromu. Ovaj med na tržištu biće prepoznatljiv  kao „Vlasinski med“, priča nam Marija.

Med pakuju u tegle  pod istim brendiranim nazivom poštujući sve mere i standard kvaliteta koje propisuje SPOS.

Trenutno imaju  preko 100 košnica i nadaju  se da će ove godine povećati broj košnica.

,, Kada je varoa u pitanju, borba sa njom je neprekidna. Izbegavamo upotrebu hemijskih supstanci, ali nažalost, nekada je to neizbežno, priča nam Marija i dodaje:  U postupku koji rađe primenjujemo prva faza je dodavanje rama građevnjaka, čime vrlo efikasno kontrolišemo ne samo Varou, već i jačinu društva i kvalitet matice. Drugom fazom vršimo kontrolu Vatoe Amitrazom, dimljenjem listićima. Treća i završna faza je Oksalna kiselina. Prva faza je neizostavna, druga sporadična radi kontole i oksalna kada za tim ima potrebe. Treba obratiti pažnju na kvalitet i starost saća u kosnici kao i njihovom rasporedu. Varoa radije ide u trutovsko leglo koje se nalazi po obodu ramova i na bočnim ramovima koje ćemo dodati kao mamac. Letvice kao način borbe ne koristimo. “

Prinos meda po njenim rečima direktno je povezan sa vremenskim uslovima i jačinom pčelinjih zajednica. Zbog specifičnosti terena i dužine pčelinje paše imaju  problem sa rojevim nagonom i njegovim suzbijanjem.

U prošloj godini, koju su mnogi okarakterisali kao lošu, imali su  u proseku  17 kg po košnici,  čime su bili zadovoljni i ako je to mnogo manje od prinosa koji  su  imali prethodnih godina.

,, Danas jedan moderan pčelar ne može da se oslanja samo na znanje i iskustvo koje je stekao prethodnih godina, već mora da se prilagođava situaciji i klimatskim promenama koje imaju veliki uticaj na pčelarstvo, kaže nam na kraju Marija.

Naš med na tržište plasiramo preko Interneta, putem naloga na  društvenim mrežama Instagram i Facebook pod imenom Gazdinstvo Momčilovic. Ipak, najveći deo prodaje se putem preporuke, jer najbolji kupac je zadovoljan kupac koji se uvek vraća.

Danas pčelaru mnoge stvari ne idu na ruku, pa pored svega toga moramo biti uporni i istrajni u borbi za očuvanje ovih predivnih stvorenja kojima preti opasnost od izumiranja. Moramo svi da damo svoj doprinos tome, jer tako čuvamo sebe, pčelice i ovu planetu.