Eska je destruktivna bolest vinove loze poznata od davnina, prouzrokovana prisustvom patogenih gljiva koje nanose velike ekonomske štete u vinogradarskoj proizvodnji. Pored Phaeomoniella chlamydospore, Stereum hirsutuma i Phellinus ignirarius iz zaraženog tkiva su izolovane i druge gljive, kao što su Cephalosporium spp., Phaeocremonium spp. i druge. Njihova uloga u patogenezi za sada nije razjašnjena, jer se u kontrolisanim uslovima bolest ne može reprodukovati.
Zbog zabrane korišćenja natrijum arsenita za zaštitu vinove loze u Evropi, eska se sve više širi.
Simptomi se javljaju na svim delovima biljke. Postoje dva tipa bolesti jedan je hronični, koji se manifestuje sušenjem i opadanjem lišća, drugi je akutni i karakteriše se iznenadnim sušenjem čokota. Najčešći simptomi su sušenje i opadanje lišća, koji se javljaju na listovima posle cvetanja loze, tokom leta i u ranu jesen. U osnovi letorasta dolazi do sušenja a kasnije se širi naviše i zahvata sve listove. Kod belih sorti grožđa javljaju se žućkaste, a kod crnih crvenkaste pege (tigrove šare). Nekrotične pege se šire i stvaraju velike nekrotične zone, list se suši i opada.
Bobice koje su zahvaćene gljivama ne razvijaju se pravilno i ne dozrevaju blagovremeno. Najdestruktiviji tip simptoma Eske je iznenadno sušenje celog ili pojedinih delova čokota. To se dešava u toku toplog dela dana, listovi i grozdovi se osuše za nekoliko dana. Drvenasto stablo i krakovi nekrotiraju. Na poprečnom preseku se uočava svetla zona oštećenog tkiva, koja je mekana obrubljena tamnom zonom tvrdog drveta.
Preventivne mere predstavljaju jedino oružije u borbi protiv ovog patogena.
Prva preventivna mera je sadnja sertifikovanih loznih kalemova, ukoliko se podizanja novih zasada vinove loze planira na raskrčenim površinama gde su se nalazile šume, stari voćnjaci ili vinogradi potrebno je zemljište odmoriti 2-3 godine. Od ostalih preventivnih mera preporučuje se: prilikom orezivanja vinove loze izbegavati nanošenje velikih rana, premazivanje rana nastalih prilikom rezidbe zaštitnim voćarskim voskom kako bi se sprečio ulaz spora gljive u biljku. Orezane delove obolelih biljaka izneti iz zasada i spaliti. Zamena obolelih delova stable novim stablom iz korena daje dobre rezultate.
Da bi se sprečio prenos bolesti potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat (makaze) i drugi pribor koji se koristi prilikom rezidbe 70%-tnim alkoholom, čist ili uz dodatak kalijum permanganata.
Za sada ne postoje registrovani preparati (fungicidi) kojima bi se uspešno mogla sprečiti pojava ili širenje ove bolesti.
