Niski prinosi pasulja kod nas su rezultat činjenice da je najveća površina pod pasuljem na malim parcelama. Beleži se i blagi pad pod površinama pasuljem u poslednjih par godina godina sa stopom od oko 2 %. Razlozi niskih prinosa su mnogobrojni: sejanje pasulja na siromašnijim parcelama, i gde ne vršimo pravilno đubrenje. Za ostvarivanje visokih prinosa zemljište mora biti obezbeđeno u hranivima. Količina hraniva zavisi od agrohemijske analize i planiranog prinosa. Za pasulj bi trebalo obezbediti 40-60 azota/ha, 70-90 fosfora/ha i 80-100 kalijuma/ha.

 Čest izbor njiva koje su zakorovljene dovodi do pada prinosa. Korišćenje semena iz sopstvene proizvodnje, nesortnog i neispitanog semena je čest uzrok smanjenja prinosa. Mnogi proizvođači setvu ne vrše na osnovu klijavosti, apsolutne težine i planiranog broja biljaka, već odoka seju 80-90 kg semena/ha.

Ovo najčešće dovodi do smanjenog broja biljaka na parceli. Količina upotrebljenog semena zavisi pre svega od apsolutne težine. Ona se kreće od 274- 405 gr, stoga je za planiran broj biljaka od 420.000/ha potrebno 150-190 kg/ha semena. Izmenom načina gajenja kukuruza, smanjeno je gajenje pasulja kao međuuseva, a povećane su površine pod čistim usevom. Nažalost, i dalje se koriste odomaćene populacije i nesortno seme za setvu. Na ovakav način se poseje oko 40 % površina pod pasuljem.

Za ostvarivanje visokih prinosa setva sorti determinantnog rasta (čučavci) namenjene gajenju u čistom usevu, mora biti sa međurednim razmakom od 45-50 cm. Setvom na međuredni razmak od 70 cm ne obezbeđuje se adekvatan vegetacioni prostor, biljke ne sklope redove u cvetanju, a u usevu je niža relativna vlaga vazduha, a samim tim smanjena je i oplodnja.  Česte su greške su prilikom primene herbicida koji seprimenjuju u soji sa istim količinama aktivne materije po ha. Pasulj je osetljiviji od soje na te koncentracije i često se izazivaju ožegotine i smanjuje prinos.