Ukusno povrće iz svemira

Ilustracija: povrće, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: povrće, foto: Domaćinska kuća

Povrće uzgajano u svemiru može bezbedno da se koristi u ishrani ljudi, pokazala je studija koju NASA sprovodi na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Naučnici su sve bliži odgovorima, kako svemirska klima i nedostatak sunčeve svetlosti utiče na rast biljaka, i kako se bore protiv infekcija. Sa eksperimentima se započelo 2014. kada su astronauti uzgajali salatu koja po svom ukusu i nutritivnim vrednostima nije zaostajala za onom koja je rasla na Zemlji. U međuvremenu započeli su sa gajenjem cveća, a zasadili su i prvu svemirsku baštu.

Kako je objavljeno na sajtu NASA-e, cilj ovih naučnih istraživanja je da se astronautima obezbedi sveže voće i povrće uzgajano na svemirskoj stanici, što će jednog dana obezbediti putnicima na dugim svemirskim putovanjima snabdevanje svežom hranom, umesto upakovanih obroka koji stižu sa Zemlje. Na ovaj način astronauti neće biti vezani za našu planetu, već će moći da putuju duže i dalje u svemir, jer će uz sebe uvek imati zalihe sveže hrane. Zvuči kao naučna fantastika? Pa, ne baš. Poseban izazov za naučnike je bilo kako biljke uzgajati u zatvorenom prostoru, bez sunčeve svetlosti i zemljine gravitacije. Odgovor na ova, ali i mnoga druga pitanja stiže iz svemirske bašte, koja se nalazi na Međunarodnoj stanici u kojoj se nalazi sistem za proizvodnju povrća, poznat kao Vegie. U pitanju je lebdeća ogledna laboratorija u kojoj su smetene činije sa biljkama. Svaka biljka raste u „jastuku“ napunjenom sredstvom za rast i đubrivom na bazi gline, dok se kompjuterski precizno biljkama dodaje voda, hranljivi sastojci i vazduh u zdravoj ravnoteži oko korenja. U suprotnom, korenje bi se utopilo u vodi, ili bi ga vazduh progutao zbog načina na koji voda u svemiru teži da stvara mehuriće. U odsustvu gravitacije, biljke koriste druge faktore iz okoline, poput svetlosti, za orijentaciju i usmeravanje rasta stabla. Sve je osvetljeno LED diodama koje emituju svetlost iznad biljaka proizvodeći spektar svetlosti pogodan za njihov rast i razvoj. S obzirom na to da biljke reflektuju puno zelene svetlosti, više talasnih dužina crvene i plave, Vegie komora obično svetli ružičasto. Do danas je u svemirskoj bašti uspešno uzgajao različito povrće – tri vrste salate, kineski kupus, japansko začinsko bilje i ruski crveni kelj. U planu je i proizvodnja paradajza, paprike, pasulja, ali i bobičastog voća. Osim povrća na svemirskoj stanici je popularno i cveće, što je potvrdio i astronaut Skot Keli, koji je izabrao buket i fotografisao ga kako pluta u bašti, dok se u pozadini vidi planeta Zemlja.

 

Tokom uzgoja povrća pomno se prati njegov rast i razvoj, ali i uticaj štetnih mikroba. Pored astronauta rast povrća uz pomoć automatizovanih kamera i više od 180 senzora, pomno prate i naučnici u istraživačkom centru Kenedi na Zemlji. Kada dođe vreme za berbu, deo povrća pojede posada svemirske stanice, a deo se zamrzava, i vraća na Zemlju, kako bi naučnici mogli bolje da razumeju uticaj rasta biljaka u svemiru i uticaj specifičnih uslova u kojima se gaji. Do sada nije otkrivena štetna kontaminacija, a hrana je bila sigurna i prijatna za jelo posade.

Glavni istraživač studije na Zemlji, koja se bavi uticajem gravitacije na biljke dr Norman Levis, koji sa svojim timom istražuje šta se dešava sa biljkama u svemiru na nivou gena, proteina i metabolita, koje promene nastaju i zašto. Ovo je prva studija tog tipa i ključno pitanje na koje žele da dobiju odgovore, je odnos između mikrogravitacije i sadržaja biljnog lignina, koji u povrću imaju funkcije koja je analogna kostima kod ljudi. Biljni lignini su sastavni deo strukture ćelijskih zidova i daju strukturu i krutost biljkama, odnosno omogućavaju im uspravan položaj prilikom rasta uprkos gravitaciji.
Pitanje je kako to funkcioniše u svemiru usled nedostatka gravitacije, i da li to znači da imaju i manje biljnog lignina. To bi povrću proizvedenom u svemiru dalo brojne prednosti, pre svega bolju apsorpciju hranljivih sastojaka kada ih ljudi pojedu, ali i olakšavanje kompostiranja biljnog otpada.
S druge strane, dr Simon Gilroj sa Univerziteta u Vinskonsiju, proučavao je uticaj svemira na mogućnost biljke da se odbrane od infekcija i gljivica. Činije sa biljkama namerno su zalivane više nego što je potrebno, što je dovelo do pojave gljivica. Astronaut Skot Keli delikatno je očistio gljivice, negovao preživele biljke koje su ozdravile i cvetale.
– Primećeni su određeni imunološki obrasci koje biljke primenjuju da bi opstale u svemiru. Čini se da imaju povećani stres, zbog viška vode, i preterane oksidacije što nije slučaj na Zemlji. Kao da neki njihovi imunološki okidači ne rade u svemiru. Podaci koje dobijamo iz svemirske stanice, ali i od samih biljaka kada ih astronauti vrate na Zemlju, pomoći će naučnicima u NASI da razumeju kako da održe bujnost biljaka u svemiru, što znači više hrane za dugotrajne misije astronauta – zaključio je profesor Gilroj.

 

Povezano

Iz ove kategorije