Suša je meteorološka pojava koja nastaje pri dužem vremenskom periodu bez padavina. Može biti atmosferska i zemljišna. Atmosferska suša je duži period bez padavina praćen visokim temperaturama iznad 350C i malom relativnom vlažnošću vazduha. Zemljišna suša se manifestuje kao smanjena vlažnost zemljišta koja utiče na nedostatak vode u biljkama izazivajući različit nivo oštećenja biljnih organa. Po vremenu pojave suša može biti zimska, prolećna, letnja i jesenja. Visina prinosa ratarskih biljaka zavisi od intenziteta suše. Ukoliko je slabija suša, umanjenje prinosa je 10 do 20%, srednja suša smanjuje prinos 20 do 30%, jaka suša 30 do 40%, vrlo jaka suša 40 do 50% a ekstremna suša dovodi do umanjenja prinosa preko 50%.
U sušnim vremenskim uslovima osnovni ratarski usevi prolećnog roka setve, kao što su kukuruz, soja, oranične krmne biljke, suncokret, ne postižu prinose kojima se mogu obezbediti potrebne količine proizvoda za ishranu domaćih životinja i potrebe prehrambene industrije. Usled velikih variranja prosečnih prinosa ratarska proizvodnja je sve više nestabilna, što negativno utiče i na poljoprivredne proizvođače.
Tradicionalna ratarska proizvodnja Srbije u uslovima kontinentalne klime postaje sve nesigurnija jer je izložena nepovoljnim vremenskim uslovima uzrokovanim klimatskim promenama. Posledice promene klime ogledaju se u neravnomernom rasporedu padavina koji ima za posledicu redovne letnje suše praćene visokim temperaturama vazduha. Jedno od rešenja ovog problema je izmena setvene strukture. Ona podrazumeva uvođenje novih ratarskih vrsta koje će dati zadovoljavajuće prinose i u uslovima smanjenih količina i nepovoljnog rasporeda padavina tokom vegetacionog perioda. U godini povoljnih vremenskih uslova za obezbeđenje potrebnih količina zrna za spravljanje koncentrovane stočne hrane najpodesniji su usevi prolećne setve, kukuruz i soja, zahvaljujući velikom genetičkom potencijalu rodnosti. Međutim, ove vrste su vrlo osetljive na sušu i u takvim uslovima daju značajno manje prinose. Izmenom strukture setve, odnosno uvođenjem biljnih vrsta, useva prolećne setve tolerantnijih na sušu, značajno se mogu ublažiti posledice nepovoljnih vremenskih uslova.
Za dobijanje zrna bogatog skrobom najpodesniji za gajenje su prolećni usevi sirak i proso. Ove dve biljne vrste bolje podnose letnje suše praćene visokim temperaturama vazduha. Iz grupe ozimih žita prednost treba dati tritikaleu i stočnom ječmu koji u sušnim godinama imaju veće prinose zrna od drugih ozimih žita.
Za dobijanje zrna bogatog proteinima ozimi stočni grašak je vrsta koja se podjednako uspešno gaji kao ozimi i prolećni usev. Ranije sazreva od soje i daje sigurniji prinos zrna u godinama sve češćih letnjih suša. Vigna je veoma cenjena visokoproteinska biljka koja je visoko tolerantna na letnje suše i povišene temperature vazduha. U takvim uslovima daje veće prinose zrna nego soja.
Zahvaljujući dubokom žiličastom korenu jake usisne moći značajno je uvođenje u setvenu strukturu i ugljenohidratnih krmnih kultura, krmnog sirka i sudanske trave. Oni se mogu uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta, koja su za ostale biljne vrste manje pogodna. Imaju visok stepen tolerantnosti prema uslovima suše i visokih temperatura i u tim uslovima ostvaruju stabilne prinose jer su izrazito toplolјubive vrste. Pored toga odlikuju se raznovrsnom upotrebom, mogu se iskorišćavati u zelenom stanju, u vidu sena, za spravljanje silaže i senaže ili za dehidraciju u brašno koje se koristi u spravljanju koncentrovanih hraniva.
