Kukuruz šećerac se koristi za ljudsku ishranu u mlečnoj fazi razvoja, kada je zrno nežno, sočno i slatko.

Potrošnja šećerca se iz godine u godinu povećava u većini zemalja širom sveta.

Kukuruz šećerac dobro uspeva na prirodno plodnim, strukturnim, humusnim i dubokim zemljištima koja su dobro obezbeđena vlagom. Optimalna pH reakcija je blago kisela do neutralna. Na istoj parceli može da se gaji svake druge godine. U baštama koje se redovno đubre stajnjakom, podnosi i monokulturu. Monokultura treba da se izbegava zbog širenja bolesti i štetočina.

Đubrenje – za proizvodnju kukuruza šećerca je potrebno uraditi agrohemeijsku analizu zemljišta ii na osnovu toga vršiti đubrenje useva. Ukoliko analiza nije urađena šećerac dobro reaguje na unos 30t/ha stajnjaka i 400 kg/ha NPK (10:30:20) zaoranog u jesen i na prihranu sa 300 do 400 kg/ha KAN (27%N). Prihrana se obavlja u 2 puta, prvi put kad je kukuruz visine 10 do 15 cm i drugi put kada je visine 40 do 50 cm. Pri upotrebi đubriva mora se povesti računa jer veća količina azotnih može da utiče na kasnije zrenje dok veća količina fosfora i kalijuma utiče na ranije zrenje. Ovo je bitno zbog odabira vremena berbe za tržište.
Setva – obavlja se sukcesivno od 1.aprila pa do sredine jula. Sukcesivna setva omogućuje duži period berbe svežih klipova i prisustva na tržištu kombinovanjem kako rokova setve tako i hibrida različitih grupa zrenja. Optimalna dubina setve je 4 do 5 cm, rani hibridi se seju na međuredni razmak od 20-21 cm dok se kasniji hibridi seju na 24-25 cm .
Setvu je najbolje zbog skupog semena obaviti pneumatskom ili dobro podešenom mehaničkom sejalicom. Na tržištu postoji veći broj domaćih i stranih hibrida kukuruza šećerca.
Nega useva – Navodnjavanje je osnovni preduslov za gajenje kukuruza šećerca jer omogućava stabilnost prpoizvodnje i povećava prinos. Kultiviranje je takođe vrlo bitno i treba ga odraditi zajedno sa prihranjivanjem. Zaperke koji se pojave na biljkama ne zakidati.