Baviti se uzgojem od leske do lešnika na pravilan način može biti visoko unosna proizvodnja. To je dugogodišnja investicija, jer se prvi prinos može očekivati od šeste do desete godine uzgoja. Istina, lešnik daje plodove već u trećoj godini, ali taj prinos nije značajan. Vek eksploatacije lešnika je do pedeset godina, a životni vek je i do sto godina.
Najveći svetski proizvođač je Turska, sa više od 75 % ukupnog prinosa lešnika u svetu. Sledi Italija sa 11%, Sjedinjene Američke Države i Azerbejdžan sa po 3%, zatim Španija i Iran sa 2%.

Cena sadnica leske se kreće od 2 do 5 evra (za kalemljenje sorte), ali je u najvećem broju slučajeva oko 2-2,5 evra. Ako ste ozbiljni u proizvodnji, kupićete kvalitetne sertifikovane sadnice jer onda znate tačno šta ćete dobiti (za 10 godina).
Dobru perspektivu je prepoznala i država, pa su subvencije za podizanje novih zasada povećane u 2017. godini na povraćaj sredstava po investiciji 50-65% .

Uspešna proizvodnja lešnika zavisi od pravilnog izbora sorti leske, mnogo više nego kod drugih voćnih vrsta, jer su uglavnom stranooplodne (autosterilne), a manji broj je samooplodan. Praksa je pokazala da svako proizvodno područje sa specifičnim klimatskim i pedološkim karakteristikama mora imati sopstveni sortiment. Postoji više načina da se grupišu sorte leski. U primeni je klasifikacija koja leske grupiše na: pitome, plemenite, kulturne sorte i šumske forme. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: Corylus avellana, Corylus maxima i Corylus pontica. Način postanka, tj. rodonačelnik sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti leska nije prikladan.
Zemljište za jesenju sadnju bi trebalo pripremiti najkasnije do kraja septembra. Najpre se pristupa krčenju drvenastih biljaka, vadjenje žila i ostalih drvnih ostataka. Potrebno je poravnati mikrodepresije ili ako su u pitanju veće depresije postaviti drenažu, jer leska ne podnosi stajaću vodu. Posle krčenja i ravnanja rastura se organsko – mineralno đubrivo. Rigolovanje cele površine mođe se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera. U novije vreme se preporučuje priprema žemljišta podrivanjem podrivačima, dubina 60 – 70 cm. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori.
Klima u letnjim mesecima u Vojvodini uzrokuje suše, raspored padavina ne odgovara rastu i razviću leske. Leska traži dosta vode u zemljištu, jer se intenzivna proizvodnja lešnika se ne može zamisliti bez navodnjavanja s obzirom da difrenciranje cvetnih pupoljaka počinje u maju- muški a ženski-juna,jula meseca. ali zemljišta moraju da budu rastresita,pH u H2O –6,0 dо 8,0.

Plodovi se nalivaju od maj-juna do avgusta. U slučaju nedostatka vode prinos može da se smanji i do 60%. Da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova leske,rodno drvo je neophodno svake godine obnavljati uz odbacivanje starih i iscrpljenih grana, jer bez rasta novih svake godine nema rodnosti.
U punom rodu prinos po stablu iznosi 8 – 12 kilograma, dok pola od toga otpada na ljusku. Prinos lešnika u zavisnosti od raznih faktora kreće se od 2,2 do 3,6 tona po hektaru sa ljuskom. U našoj zemlji okvirna cena očišćenog lešnika u otkupu iznosi od 600 do 800 dinara po kilogramu, što znači da ukoliko bi imali prinos od dve tone očišćenog lešnika po hektaru, ostvarili bi zaradu od 10.000 eura (ako pretpostavimo cenu od 600 dinara za kilogram). Naravno, od ove sume treba odbiti troškove radne snage, zaštite, upotrebe mehanizacije i goriva.

Jezgro lesnika se koristi u ishrani i u manje poznatom obliku. Naime, puter od lešnika se smatra boljom alternativom putera od kikirikija, jer je mnogo hranljiviji. Samleveno jezgro lesnika se takodje koristi kao brasno u proizvodnji slatkih prehrambenih proizvoda. Koštunjavo voće je izuzetno bogato omega 3 i omega 6 masnim kiselinama. Posebno se preporučuje deci, sportistima, ali i starijima jer sprečava srčani udar. Jezgro lešnika je bogato dragocenim sastojcima, ulja ima čak 70 procenata, a u većim količinama prisutne su belančevine (hidrolizom se izdvajaju aminokiseline), ugljeni hidrati, šećer, mineralne materije, vitamin E, B- sitosterol, celuloza… Sadrži i vitamine B grupe, posebno B1 i B6, koji su važni za mišićnu masu i energiju, rad mozga i nervni sistem. Ako se unose u dovoljnoj količini, sprečavaju depresiju, pa se zato lešnik naročito preporučuje trudnicama da bi je izbegle posle porođaja, kada se češće javlja.

Kod lešnika je sve lekovito – kora, lišće, cvetne rese i plod. Zbog toga je ovo koštunjavo voće (Corylus avellana) oduvek bilo omiljeno, naročito u doba Rimljana. Oni su lesku i kultivisali, pošto je na ove prostore doneta sa severne obale Turske. Smatralo se da je lešnik simbol mudrosti, kada bi obilato rodio, očekivali su dugu i hladnu zimu, a naredne godine mnogo beba. Najveći proizvođači u svetu su Turska Italija, Španija, Grčka, SAD.
Lešnici spadaju u hranu relativno bogatu kalorijama, pa tako 100 grama lešnika sadrži 628 kcal. Najveći udeo u 100 grama lešnika otpada na masnoće, približno 61 gram. Ovde posebno dolaze do izražaja zdrave mononezasićene i polinezasićene masne kiseline s udelima 7,9 grama na 100 grama. Lešnik je jako dobar izvor dijetalnih vlakana, pa tako 100 grama lešnika sadrži 10 grama vlakana, što je 39 odsto dnevno preporučene količine. Lešnici su jako dobar izvor minerala – mangana, bakra,magnezijuma, fosfora i gvožđa. Bogati su vitaminima E, B i folnom kiselinom.

Lesnik, koji pripada grupi jezgrastog voća, ima neverovatno siroku primenu i u prehrambenoj industriji. Njegova najčešća primena je u konditorskoj industriji; lesnik je jednostavno neizbezan u čokoladama, kolačima, kremovima i tortama, a lešnici se mogu koristiti i u supama, nadevima, testeninama, sladoledima, umacima i drugim poslasticama. Preoznatljiv ne samo po ukusu, već i po aromi, može se konzumirati sirov, pečen, osušen.Pored opste poznatog ploda leske, lesnika, u prehrambenoj industriji koriste se i kora i list ove biljke, jer se iz njih dobija tanin.

Lesnikovo ulje je još jedan oblik ove zdrave namirnice koji se koristi u ishrani. Može se koristiti svakodnevno, čak je i poželjno. Najviše se koristi uz morske plodove, ali se preporučuje i u slatama.
Iako je ranije Srbija uvozila i 90% lešnika za potrebe svojih konditorskih kompanija, u poslednjih desetak godina se ipak podigao priličan broj zasada lešnika, čemu je doprinelo angažovanje stranih kompanija u potrazi za kooperantima, ali i pomoć države u vidu državnih dotacija za nove zasade, ali je to daleko od potencijala koji naša zemlja ima.